Сви их знамо, Врло Озбиљне Људе. Кезе нам се са ТВ екрана. Из Скупштине. Профилне слике на друштвеним мрежама су им са семинара, панела, позорница. Држе предавања, дају изјаве, пружају подршку, анализирају, осуђују. Тврде свој легитимитет. Не воде јавне расправе са неистомишљеницима.
Својства и тежње
Они су увијек политички центристи и увијек заступају ставове који доминирају, јер је то најбезбједније и томе служе. Никад не искачу из своје Озбиљности јер само као Врло Озбиљни Људи могу нападати, корити и кињити политичке неистомишљенике и противнике као неозбиљне и екстремне. Врло Озбиљни Људи наступају наоружани догматском непобитношћу званичних и владајућих погледа, свјетоназора, пласираних закључака и података. Углавном су у криву, или лажу, али то нема везе све док су у идеолошкој или дневнополитичкој равни са тзв. мејнстримом.
Најважнија им је снага у томе што се слажу са моћнима и служе им као пропагандисти. Не покушавају да буду у праву нити да добронамјерно допринесу јавној расправи. Важно је само да се свиде моћницима и одраде задатак политичког тренутка.
Увијек су умјерени. Истински конструктивне ставове немају, али се труде да увијек звуче конструктивно. Служе се статистиком која им одговара, а чија је непобитност потврђена и чињеницом да долази из Званичних извора. Дијалектички су неприкосновени, јер истинску опречност не пуштају у ринг против себе.
Блиски и потребни свим центрима моћи, они су политичари, јавни радници, коментатори, аналитичари, вајари пропаганде, бранитељи званичних догми за рачун елита, зарад припадности елитама и зарад личне користи од прихваћености у круговима који себе сматрају Озбиљнима.
У српском оквиру
Кад у Србији неко иступа против Истинских зала која је коштају живота, он је екстреман, дакле неозбиљан. Иступање против истинских зала подразумијева указивање на окупацију, империјалистичку пљачку, прозивање отворених и прикривених спољних и унутрашњих непријатеља, упирање прстом у коријен зла и његове носиоце, а не у мало битне посљедице типа ко је украо изборе, ко је украо фабрику, ко запошљава рођаке и страначке другове, ко је покрао дипломске испите итд. Врло Озбиљни Људи се Истинским злом не баве. Из више разлога. Немају муда. Не информишу се правилно јер шта ће им то. Не користи им. Не пада им се у немилост носиоца тих Зала. Они су Озбиљни; њихов циљ је опстанак уз скуте носиоца моћи. И боравак на њиховим телевизијама. И приступ њиховим изворима средстава. И њихова милост. А то се може само ако си Врло Озбиљан Човјек.
Иступање против истинских зала подразумијева и крајњу тешкоћу пробоја на Платформу са које се легитимитет одашиље. А Врло Озбиљни Људи се врло озбиљно држе строгог идеолошког центра, не замјерају се носиоцима моћи, и не говоре о окупацији баш зато што воле Платформу и не желе да с ње буду отјерани. Речено им је да буду Озбиљни, и само као Озбиљнима им је дат приступ Платформи.
Иступање против Истинских зала подразумијева и крајњу тешкоћу доказивања постојања тих Зала усљед “незваничности“ премиса и података у којима су докази. Ако окупаторска држава има монопол на Званичност, а све што она не одобрава је незванично, јасно је колико је сулудо и неозбиљно наступати у јавности против Истинских зала. Врло Озбиљни Људи не сијеку грану на којој сједе нити уједају руку која их храни.
Врло Озбиљни Вучић
Александар Вучић је најпознатији и најуспјешнији Врло Озбиљан Човјек у Србији. Иако зна да се изнервира и да “лане“ на олош, он углавном одржава појаву Врло Озбиљног Човјека. Не бави се стварним проблемима, али конструктивно подржава њихово продубљивање. Окупацију званично не примјећује и не признаје, јер то би било неозбиљно, али је дјелима подржава и ојачава, јер то чине Врло Озбиљни Људи којима је стало до милости носиоца моћи. Званичне податке држи у шаци и нико му их не смије оспорити, нити пушта на Платформу било кога ко би му их могао оспорити. Не расправља се са неистомишљеницима, осим кад нису ту, јер не воли непредвидиве ситуације и не носи се добро са Истином. Једини који му смију противријечити су неозбиљни екстремисти, који сами себе тиме дисквалификују, и поједини Врло Озбиљни Људи, заштићени глобалистички агенти обучени као истраживачки новинари и заштитници права, који не одступају од оданости носиоцима моћи, али по свом задатку одапињу стрелице на тренутног комесара и држе га концентрисаним на његов.
Пуна је Србија таквих. Препознаћете их. Звуче озбиљно и одговорно, нису у праву или лажу, подржавају окупацију, чак и ако не подржавају тренутно колонијално намјесништво, и иза њих стоји непобитност силе Званичности.
У ширем контексту
Категорија Врло Озбиљних Људи је у америчкој политичкој аналитици дефинисана (веза ка сајту на енглеском) не превише строго, али има облик. Дефинисао је блогер Данкан Блек, а популаризовао економиста Пол Кругман.
Ноам Чомски је за њих рекао:
Један разлог што се пропаганда често боље прима на образованим него на необразованим људима је тај што образовани људи више читају, те више пропаганде примају. Други разлог је тај што су они комесари. Раде као агенти пропаганде, па јој и вјерују. Они су махом припадници привилеговане елите, с којом дијеле интересе и схватања.
У Вашингтону, Врло Озбиљним Људима се сматрају политички аналитичари, теоретичари, новинари, академици или лобисти блиски естаблишменту једне или друге струје. Кад се ради о колонијалном продужетку пирамиде моћи, и маргинални намјесници као што је Вучић се морају сматрати комесарима исте пропаганде са нешто већим извршним овлашћењима. Стилски, он се не разликује од вашингтонских “пандита“. Он само више ризикује и мора бити виспренији као комесар и стручнији као оперативац.
Неки их оцјењују као безопасне. Али ови кербери Званичног мита итекако наносе штету. Заузимајући Платформу и с ње тоталитаристички ширећи подобну доминантну мисао, они онемогућавају продор Истине, држе монопол над судом носиоцима Истине и дежурају над гиљотином гдје лете главе конструктивног дискурса.
СРБИСТ 