Александру Вучићу ће суд српске историје – ако је буду писали Срби – вјероватно судити за Косово, за Нато, за потпуно подређивање Србије вољи сваке шуше која се натента да шиљи полни орган на Србе и науштрб српских интереса и опстанка, за досад невиђено понижавање српског народа пред сваком бјелосвјетском фукаром коју је неко послао да ушићари нешто из српског џепа… Ово се све види голим оком, и ту неће бити много расправе, кад ствар дође до суда. Али Вучић је Србију упропастио дубље и озбиљније него што то ови, емотивно најтеже прихваћени показатељи говоре: убија јој капацитет за опоравак.

vucicizjave Нуди Вучић и оправдања за неке своје катаклизмичне киксеве. Те земља распета између Истока и Запада, те ужасне су алтернативе непослушности, те ко би боље, те друге шупље приче. И није Вучић сам и свемоћан у овој одговорности, али јесте одговоран за све оне које је он довео и поставио за своје сараднике. Крив је и Томислав Николић за свој кукавичлук и лажну лукавост шумадијског сељака, те за пузање пред истом фукаром. Крив је и тутумрак Дачић. Крив је и патријарх Иринеј, јер отуђивање народа од Цркве је његов гријех, јер је окупљање народа око Цркве његов посао, а Црква је посљедња свесрпска установа. Али Вучић је, својом вољом, лице овог режима.

Јесте Србија опкољена и потребна је врхунска вјештина балансирања да би се одржала бар мирном, ако ништа друго. И није Вучић сам крив за Косово и Нато; сјео је за волан возила које су други већ турирали и усмјерили. Гдје је Борис Тадић стао, ту је Вучић само продужио. Ако изгледа да је Вучић још гори, то је само зато што се ушло у циљну равнину, те су Тадићеви задаци били из раније фазе освајања. Да, Србија се осваја по фазама, и свака фаза захтијева нешто другачију програмску шему и другачије водитеље програма, подешене маневарском тренутку и задацима чије извршавање захтијева подобније егзекуторе. С друге стране, Вучић се окружио људима из досманлијских режима, чиме је континуитет између њега и Тадића и кадровски и идеолошки утврђен.

Јесте, Вучић слаже како зине и све што је обећао не да није испунио, него се десило супротно од обећаног. Да Срби надијевају средње име, или да смо Индијанци који дају имена по особинама, његово би било Обмана или Усне које лажу.

Урбани грађевински пројекти на води, рецимо, нису посао премијера, уколико се не тичу одбране од поплава, а Вучићеви пројекти на води се дефинитивно не тичу заштите народа. У земљи из које бјежи народ, стамбени објекти су најмање потребни. Да ли Вучић може наћи средства да развије Србију онако како би то њени најнереалнији житељи вољели? Не може. Да ли мора трошити средства, вријеме и енергију на непотребне пројекте док Србија нема основне инфраструктурне и комуналне потребе незадовољене? Не мора и не смије. Да ли је одговорно да он, нестручан и доводећи у опасност функцију на којој сједи, упада, рецимо, у снијег умјесто стручних спасилачких екипа само да би се сликао? Наравно да није и онемогућавање спасилачких екипа да раде свој посао треба да буде кажњиво. Дакле, Вучић би само да се слика и читав његов јавни наступ се заснива на драми и обмани, која забашурује чињеницу да он нема ништа конструктивно да исприча и понуди народу.

Косово се отима још од 1941., а Вучић је само убрзао тај процес, успут добрано у поразу понизивши српски народ. Да ли је могао зауставити отимање Косова и Метохије? Није. Да ли је морао да обмањује народ у процесу његове коначне предаје и да се лиже са шиптарским злочинцима и игра фудбал са њима? Није. Да ли је могао да сачува достојанство Србије док предаје отету земљу? Јесте. Али не би Империја ни поставила на власт некога ко је спреман да чува достојанство поробљеног народа.

vucicmccainДа ли Вучић мора да прима генералне секретаре Нато савеза и империјалне политичаре доказане србомрсце? Мора. Да ли мора да им износи хљеб и со? Не мора и не смије.

Још нису разјашњени стварни разлози качења силне бјелосвјетске фукаре, тзв. савјетника, међу којима и по злу чувеног Тонија Блера, на сису српског пореског обвезника. Нисам сигуран да ли је у питању кориштење званично неутралне Србије као полигона за међународно бинзаједовско мешетарење, прање новца, шпијунажу и трговину оружјем, што је природно за очекивати, или се Блер, Гузенбауер, Фратини, Штрос-Кан и слични просто огребу за шићар тамо гдје муда за бубреге имају прођу. Биће и ова спрдња разјашњена, полако.

Даље редати Вучићеве гријехе је беспредметно, јер ем ово досад довољно илуструје, ем јавност већ све зна. Дакле, о амбасадорима, личној карти, хеликоптеру, Орашцу и многим другима срамотама Александра Вучића, нећу трошити више бајтова.

Елем, балансирање је оно кад извлачиш какву-такву корист из односа сила којима се окружен. А Вучић извршава све што му се нареди, нема ту никаквог балансирања, док Србија од тога нема никакве користи. Напротив.

Вучић, дакле, није никакав балансер, него слуга, као и Тадић.  Али крив је баш зато што је исти као Тадић. Крив је за куртомуртизам. Крив је што наставља да уништава одбрамбене капацитете не државе, јер она одавно није српска, него српског народа, тиме што му укида услове за борбу за опстанак, што шири малодушност унутрашњом политиком која обезвређује част, напор, знање, прегалаштво, храброст… Који стручан и частан Србин или Српкиња мисли да може постати министар у Србији у којој министрују Слине, Гашићи, Лончари, Вербићи, Сертићи и слични? Стручни и часни знају да нису квалификовани за такво министровање, директоровање и управљање уопште. Вучић је Тадићеву културу слугерањства према странцима, бахатости према народу и држави и тутумраштва као основне мјерне јединице људског квалитета, развио до националног идентитета. На власти виси о луткарском концу империјалних господара, а гази по главама маса које је напредњачком револуцијом 2012. довео на позиције које им не стоје, за које нису способни и спремни, и на којима, као такви, само штету могу да направе. Спустио је стандарде потребних државно-управљачких квалитета још ниже од Тадића и уподобио их по мјери керамичара, конобара, фризера, роштиљџија, несвршених љекара, фалсификатора диплома…

Говори о инвестицијама, а образовном политиком растјерује иоле квалификовану радну снагу која је неопходна да би неко инвестирао. У Србију се не инвестира, него се кроз пореске олакшице и директно учешће државе страним инвеститорима буквално омогућује прање пара и утаја пореза у њиховим матичним земљама.

Обећава напредак, а распродаје све домаће производне капацитете на којима се напредак заснива и убија предузетништво порезима и нелојалном конкуренцијом. Нису нигдје и никада преводиоци и директори маркетинга одвели друштво у напредак, него произвођачи и предузетници.

paradaРијечју, Вучић приводи крају процес претварања Србије у обичну колонију у којој Империја да “бере“ геостратешки положај, минерална богатства, и наравно људску снагу. Убија дух који је насушан напретку, растјерује све који се с таквим стањем не мире, и оставља Србију неодбрањивом и економски и војно и духовно. Економско убијање Србије је наставио са више жара од Млађана Динкића, а уз помоћ људи баш из динкићевско-ђелићевског миљеа, са педигреом Свјетске банке, Мекинзија, Делоита и других гиганата глобализма.

Једино мислим да је привремено успио да заустави распарчавање Србије, јер је Империја у њему коначно нашла некога ко ће Србију да стави под империјалну контролу цјеловиту, тј. оно што је од ње остало. У зависности од историјских прилика, то може да испадне једина олакшавајућа околност кад му историја буде судила. И стао сат буде тачан двапут на дан.

Да ли је он сам крив? Наравно да не. Али он је одлучио да буде лице унутрашње пропасти Србије, бар у посљедње четири године. И он је веће разочарење него Тадић, поготово кад изјави да му раст национализма задаје страхове. И треба да му задаје страхове, јер нема срама. А ко нема срама, тешко да може имати и части и мислити добро.

Није искључено да он и промијени капу ако се Путинови тенкови, рецимо, појаве на Хоргошу, ако му тенкиста пређе преко свега и одлучи да му вјерује. Ја не бих. И поред одлива добрих Срба из Србије, још је пуна Србија далеко бољих, стручнијих, мудријих и часнијих Срба од Александра Вучића.