Имате ли и ви проблема са српском југоносталгијом, трулом југословенштином и штетном наслијеђеном навиком да се тражи и истиче идентитет који је отпао од проваљеног и раскринканог братства и јединства? Ја имам.
Осјећате ли се неугодно кад неки Србин каже да “путује у Југу“ или да долази из “бивше Југе“ или још горе, “са Балкана“? Мени баш буде непријатно. Реци, брате, шта си и одакле си, шта се стидиш?
Све три Југославије биле су релативно краткотрајне творевине. Друга Југославија није у животу већ 25 година, дакле четврт вијека. (Трећа није ни битна). Југословенско искуство је за Србе ужасно, било, не поновило се. Народи који су Југославије на несрећу сачињавали завађени су на крв и нож, који су и потезали једни на друге прије само двије, односно, двије и по деценије. Срчано и с великим жаром су кидисали једни на друге и кад год су добили прилику да се добро покољу, искористили су је максимално.
Ипак, та накарадна замисао међу Србима и даље мазохистички живи. Мислим, живи међу овим преосталим Србима отворено, али и међу одрођеним Србима даје знаке живота, макар и несвјесне. И они, посебно Бошњаци и тзв. Црногорци и Македонци, воле да себи пришију етикете под које утрпају и Србе.
Постоји та тежња да се Јужни Словени, дакле “раја“ српског језичког простора, и даље у одређеној мјери идентитетски групишу и да набадају и натуцају по терминологији која би то њихово “заједништво“ некако описала. Тако, има доста оних којима и даље нешто значи простор који зову “ex-Yu“ или, још безвезније, “ови“ или “наши простори“. Чули сте многе кад кажу “с наших простора.“ Који сте то ви и који су то “ваши простори“? Питам, јер ми је битно да знам да ли су “ваши“ простори и моји простори. Ако се не идентификујемо на исти начин, тј. ако се не осјећамо као једно, не могу нам ни простори бити “наши“ него твоји или моји. Што се мене тиче, реци ко си, па да видимо јеси ли мој или ниси. Мислим, нећемо ратовати ако ниси мој, али можемо сасвим добро живјети и једни поред других, умјесто једни према другима, да нико ником леђа не смије да окрене.
Има и оних који за читав простор бивше Југославије данас кажу Регион. Бога ми. Као да је Регија нека покрајина, име неке области, шта ли… Чуј, Регион…
Није срамота бити ни Србин, ни Хрват, ни Бошњак. Чему онда потреба да се од “бивших Југословена“, који јасно и заглушујуће гласно рекоше колико им је стало до заједништва, граде неки нови заједнички идентитети? Чему “ексјугословенство“, “балканство“ или пак “западно балканство“? У неким западноевропским и америчким пословним круговима, помиње се Јадранска регија. Кад је ККР Група којом руководи осрамоћени амерички генерал Дејвид Петреус, оснивала Н1 телевизију, подружницу Сиенена, најавила је покривање “Јадранске регије.“ У ствари, ради се о српском језичком, дакле медијском, простору, али како то тако рећи? Па и регионална кошаркашка лига, малтене силом успостављена, колоквијално носи назив Јадранска. Убише се да попуне празнину насталу разбијањем Југославије.
Зар не може Србин бити Србином, Хрват Хрватом, а Бошњак Бошњаком, кад се већ тако одлучило онда кад је било стани-пани, него треба да се измишља неко лажно заједништво, неки “наши“ народи и простори, неки Региони? Како се уопште зову становници Региона? РегиоНаши?
Али “балканство“ ме посебно иритира. Тај турцизам је у употреби врло кратко, свега око двјеста година, а потиче од турског имена Старе Планине, по којој је овај географски простор носио име и прије Турака, коме је то било битно. Данас они који себе зову Балканцима углавном не знају ни шта је Балкан, ни докле се простире, ни да ли су они стварно са Балкана, нити их то интересује. Ја се не осјећам Балканцем, тј. ништа ми тај географски идентитет не значи, не одређује ме ни на један битан начин, нити ми је стало да се тако представљам. Не мислим да постоји склоп особина који се могу приписати Балканцима колективно, дакле, Турцима, Грцима, Бугарима, Србима, Шиптарима, Хрватима, Бошњацима. Још је горе то што они који потенцирају “балканство“ умјесто проказаног југословенства под Балканцима не подразумијевају Турке, Грке и Бугаре, него само Србе и народе који су од Срба настали. Још је то измислило назив Западни Балкан. Само да не буду Срби.
Зашто је Србе срамота српства па се хватају за југословенство, балканство, овопросторство, регионаштво? Пун је интернет тзв. ex-Yu и балканских журки на којима пиче Цеца и Звезде Гранда. Ваљда и двадесетогодишњаци осјећају југоносталгију. Никад нисам видио да чешка и њемачка омладина прави журке Средњоевропљана или Судетске вечери. Не кажем ја да омладина не треба да прелази националне границе дружећи се, али опасно је етикетирати се колективно на начин за који је читав 20. вијек доказао да је противприродан. Биле су седамдесете и осамдесете, био је рокенрол, али исти ти рокери су узели калаше деведесетих и порокали се. Опрезно с тим.
Не волим те лажне идентитете и лажна братимљења, поготово братимљења жртве и џелата и друге стокхолмске синдроме. Стога не волим ни грађење и придавање значаја изразима и етикетама које обједињују необједињиво. Опасно је то, као што је и југословенство било опасно. Није паметно олако рушити границе које је искуство повукло заштите ради.
Немојте, свега вам, доста је било лажи, клања и крвопролића.
СРБИСТ 