Трампова Кула, пословна престоница Доналда Трампа на њујоршкој Петој авенији, постала је стјециште и кусог и репатог, од озбиљних ликова попут кандидата за министарске фотеље и привредника, до репера Кање Веста, који се бори са банкротом. Прије неки дан је један кренуо да планинари до врха. Већина уђе у лифт. Они пробрани. Неки долазе да пољубе скуте, а неки, по свему судећи, и да посавјетују, па и да пренесу наредбе. Углавном, гужва је.
Судећи баш по томе ко улази и излази из Куле, коју неки у јавности третирају као нови пријесто и незваничну Бијелу кућу, дубинске промјене ће услиједити, али можда не онакве какве су очекивали многи Трампови бирачи и не у свим пољима. Биће ту разочарења за многе, али не толиких да се покају што нису гласали за Хилари Клинтон.
Бука и дрека разочараних анти-трамписта се стишала, бар засад, мада незадовољство није. Медији се нису помирили са исходом, али се кренуло у реалнију критику Трампа и тражење објективнијих разлога за пораз Клинтонове. Тренутно се хране министарским именовањима и кулоарским збивањима везаним за будући кабинет.
Елем, у већини, Трампови досадашњи приједлози за министарске и друге функције су у великој мјери контроверзни. Међу одабранима има поприличних изненађења, али и јасних показатеља правца Трампове политике.
Прво изненађење је услиједило одмах послије избора, кад је Трамп са мјеста координатора кадровске транзиције смијенио гувернера Њу Џерзија Криса Кристија и поставио Мајка Пенса, свог потпредсједника. Руди Ђулијани, који је, као и Кристи, био један од ријетких Републиканаца који је био уз Трампа током кампање, такође је извисио за функцију. Кристи, према наводима, пуца на функцију шефа Републиканске странке, умјесто Рајнса Прибуса, новопостављеног Трамповог шефа кабинета. Други наводи опет кажу да Кристи одбија и ту функцију и да је љут што није постављен за министра правде. Њега, ипак, чека још годину дана гувернерства у Њу Џерзију.
Прибус, иначе Грк православац, се током кампање клатио између подршке Трампу, на коју га је обавезивала функција, и лојалности анти-трамповским настројеним Републиканцима и страначким моћницима. И поред тога, или можда баш због тога, избор за шефа кабинета, кључну функцију, пао је на њега.
Ни Њут Гингрич, бивши републикански предсједавајући Представничким домом у Конгресу, који је такође држао страну Трампу кад многи нису, још није добио званично постављење, а помињан је као кандидат за више функција. Изјавио је да није ни био заинтересован за кабинетску функцију. С друге стране, Мит Ромни, Републиканац који је изгубио од Барака Обаме 2012., и који је био жесток критичар Трампа током ове кампање, је по свим извјештајима био један од најозбиљнијих кандидата за шефа дипломатије.
Ипак, Рекс Тилерсон, дугогодишњи вођа Ексон-Мобила, нафтне империје под контролом породице Рокфелер, Трампов је избор за министра спољних послова. Има јаке везе са Русијом, посебно са Игором Сечином, шефом Росњефта, а и добитник је предсједничког одликовања. Нема искуства у државној дипломатији, али његова стручност у привредним односима баш са Русијом је озбиљан показатељ правца дјеловања Трамповог Стејт Департмента.
Вилбур Рос, милијардер-инвеститор који је 24 године провео водећи фондове породице Ротшилд, и који је неколико година касније вријеме избавио Трампа из банкрота, номинован је за министра трговине. Стекао је славу у привредним круговима као инвеститор у индустријско реструктуирање пропалих и проблематичних предузећа. Био је Демократа, па Републиканац; као Демократа савјетовао је Била Клинтона, а као Републиканац Рудолфа Ђулијанија.
За министра правде Трамп кани поставити сенатора Џефа Сешонса из Алабаме, по занимању адвоката, конзервативца и борца против илегалне имиграције. Сешонс је врло рано подржао Трампа, што је, будући да је он један од водећих сенатора, имало одјека.
Избор за министра одбране пао је на генерала у пензији Џејмса Матиса, званог Бијесни пас, бившег заповједника на Средњем и Далеком истоку који се сматра великим противником Ирана.
Још једног пензионисаног генерала чека министарска фотеља: Џон Кели би требало да заузме Министарство домовинске безбједности које контролише савезне полицијске и један дио обавјештајних служби, укључујући имиграцију и надзор границе. Његово искуство је везано за Латинску Америку и очекује се да се усредсреди на трговину дрогом и илегалну имиграцију.
Генерал Мајкл Флин, један од првих војних старјешина који је пружио подршку Трампу, добио је изузетно важну неминистарску функцију Савјетника за националну безбједност.
Док предложеним министрима слиједи често мукотрпни поступак скупштинског одобравања, неминистарски кандидати не морају пролазити кроз њега. Да морају, Стив Бенон, Трампов савезник и будући Главни предсједнички стратег, тешко би се провукао. Бивши привредник и инвеститор, Бенон је стекао медијску славу као уредник водећег конзервативног вебсајта Брајтбарт, а откако је повезан са Трампом, по глобалистичким медијима провлаче се оптужбе да је расиста и бјелачки супремата самим тим што води Брајтбарт. Ни оптужбе против Брајтбарта, ни оне против Бенона имају везе са стварношћу колико и оне да је сваки српски националиста фашиста, али некад су довољне да битно наруше нечију репутацију.
Стивен Мнучин, бивши партнер у фирми Голдман Сакс и пословни сарадник Трампа, али и Џорџа Сороша, предложен је за министра финансија. Главнину свог капитала је зарадио током Велике рецесије, купујући неликвидне банке и агресивно одузимајући имовину под хипотеком од дужника. Јавно се залаже за драстично смањивање пореских стопа и најављује то као свој први пакет мјера.
За енергетику ће бити задужен Рик Пери, бивши гувернер Тексаса. Пери је, као кандидат на изборима 2012., обећао укидање министарства које ће под Трампом да предводи, јер сматра да савезна влада не треба да контролише енергетску политику појединачних држава. Од свих оптимистичних предвиђања, највећи скок привреде се очекује у енергетском сектору.
И предложена министарка образовања, Бетси Девос, мултимилијардерка из Мичигена и сестра оснивача озлоглашеног Блеквотера, противник је савезне контроле над образовањем. Девосова је велики поборник приватних и децентрализованих образовних система.
На чело Министарства здравља треба да стане конгресмен Том Прајс из Џорџије, жестоки противник контроверзног Обаминог закона о здравству и један од истакнутијих чланова конзервативног покрета Чајанка.
На чело Агенције за заштиту животне средине долази Скот Пруит, министар правде Оклахоме и противник теорија о глобалном загријевању, што аутоматски представља охрабрење енергетском сектору. Познат је по низу тужби управо против агенције коју ће да предводи.
Ендру Паздер, власник ланаца ресторана и противник подизања минималне сатнице законом, предложен је за министра рада. Елејн Чао, министарка рада у кабинету Џорџа Буша Млађег, предводиће Министарство саобраћаја. Трамп је у саобраћајну инфраструктуру најавио улагања од око билион и шесто милијарди долара.
Неурохирург Бен Карсон, један од Трампових противкандидата, али и један од првих високо-котирајућих Републиканаца који га је подржао, предводиће Министарство за урбани развој, што ће рећи, као Афро-американац, водиће рачуна о пословним и другим односима унутар црначке заједнице.
С друге стране, гувернерка Јужне Каролине Ники Хејли, која је хиндуског поријекла, биће постављена за амбасадора у Уједињеним нацијама упркос критикама упућеним Трампу током кампање.
Све у свему, Трампова логика у именовању кандидата се споља врло тешко може пратити. Има ту додворавања центрима моћи унутар странке (Прибус). Има и враћања дуга лојалистима и донаторима, као Мнучину и Росу. Има и идеолошки мотивисаних одлука заснованих на односа према имиграцији, енергетском развоју, образовној и здравственој реформи, већем суверенитету савезних држава.
Нормално је и да се не отимају сви Трампови лојалисти за званичне функције јер ем многи не желе одговорност, ем је већа зарада у приватном сектору, гдје је бити пријатељ предсједника кључна предност.
Иако Трамп није толики странац у Вашингтону коликим се представљао, али с обзиром на то колико је Вашингтон сложена средина и колико су и људи и структуре и интересу у њему увријежени и умрежени, без помоћи инсајдера и оперативаца који су ту своји на своме се не може пловити том мочваром. Обећања да ће је исушити се вјероватно неће испунити на начин на који идеалисти то очекују. Нови предсједник, министри и шефови служби углавном мијењају кадар на врху пирамиде, док највећи дио средњих и нижих оперативаца и службеника остаје из прошле администрације. Међутим, што је више инсајдера, све је мање шансе да се исушивање мочваре и деси, јер врана врани очи не копа.
А док је Рокфелерових и Ротшилдових сарадника, не липши, магарче… С друге стране, питање је да ли се могу наћи стручњаци у финансијском сектору и привреди, а да нису радили за породице Рокфелер или Ротшилд.
Електорски колегијум се састаје на Никољдан, а предсједничка заклетва пада на Јовањдан, мада је ера Трампа већ увелико отпочела.
СРБИСТ 