Свједоци смо напретка некадашњег евроскептицизма у отворено противљење централној управи Европске уније у Бриселу, манифестовано и у промјени државне политике у неколицини њених чланица, а и у успону десничарских, националистичких и суверенистичких покрета и странака до самог учешћа у власти. Срби, вјечито у раскораку са трансформативним политичким процесима, и у овом случају недовољно добро разлучују жито од кукоља. Немајући национално одговорних интелектиалаца на доминантним јавним платформама, остају ускраћени за аналитички приступ најновијем преображењу Европе, који је насушан за правилно разумијевање српске позиције у њеној будућности. Чини се да нема Србина који боље познаје рељеф десничарске Европе од Горана Давидовића, српског националисте и вође организације Национални Српски Фронт, који живи у политичком изгнанству у Италији.
1. Горане, већ десет година си у Италији и коначно си дочекао да живиш у држави у којој њени националисти учествују у управљању, да не кажем воде главну ријеч. Иако то није твоја држава, као српски родољуб и противник еунијатства, реци ми какав је осјећај.
ГД: У Италији живим од августа 2008. дакле десет и по година. Не бих рекао да националисти воде главну реч у Италији. Владу чине Салвинијева Лига и „Покрет пет звездица“. Тај „Покрет пет звездица“ су све само не националисти. То је шаролика екипа популиста коју је створио комичар Бепе Грило користећи своју популарност и народно незадовољство традиционалним партијама. Њихове теме варирају од еколошких до евроскептицизма, уз залагање за директну демократију. Њихова демагогија је празна прича и они нису националисти.
Салвини је већ занимљивија тема. Његова странка се од сепаратистичке Северне лиге трансформисала у снажну антимигрантску и суверенистичку партију која је уз то чувар традиционалних вредности иако у честом сукобу са Римокатоличком црквом.
Лига је велика партија која је од самог почетка имала и леве и десне фракције, па чак и неофашистичке појединце. Они су једна веома чудна синкретистичка партија, што некад буде симпатично а некад бизарно. Прошли су дуг пут од Северне лиге за независност Паданије, а то вам је север Италије. Данас они су само Лига, суверeнистичка странка која је покупила скоро све гласаче са деснице, остављајући осталима мрвице.
Али оно што је битно рећи је да су противници ЕУ, иако некад ублаже став, што је тактика и дипломатија. На њиховим скуповима се вијоре заставе Русије и Салвини је страх и трепет за Брисел. За годину дана његова снага је скочила са 17% на 33%. А тих 17%, колико су добили на изборима, су били изненађујући успех. Онда можете мислити колики је то скок на крилима незадовољства народа мигранстком најездом пре свега.
Искрено сви ми овдашњи националисти једва чекамо нове изборе на којима ће Салвини моћи да влада сам, уз помоћ једне постфашистичке странке која се зове Браћа Италије (Fratelli d‘Italia) и која има око 5% гласача. Тада би стварно видели колико се Салвини фолира, а колико је озбиљан у својим причама.
Иначе праве националистичке странке као Форца Нова, или Каза Паунд, су на маргини, на прошлим изборима имали су симболичан број гласова. Каза Паунд је имала мање од 1% а Форца Нова је имала најлошији резултат откад постоји. Све гласаче отео је Салвини својом реториком.
Ипак, оно што морам истаћи је доста велика слобода говора за националисте у Италији која је мене фасцинирала још пре десет година када сам стигао. И то јесте нешто што је заиста леп осећај. Ту количину слободе говора и слободе јавног окупљања Срби у Републици Србији могу само да сањају.
2. Кад сагледаш превирања унутар ЕУ и улогу деснице у њима са становишта политичке теорије, како би окарактерисао антиеунијатске покрете? Да ли су то националисти, суверенисти, антиглобалисти или нешто пето? Имају ли везујућу нит?
ГД: Зависи од земље до земље, разни су модели. Није ту укључена само десница. Та подела је на десницу и левицу је одавно застарела. Углавном су такозвани десни покрети и партије против ЕУ, али има и оних левих и популистичких разних врста.
По мени анти-ЕУ покрети би требало да се држе заједно у тражењу начина да се из ЕУ изађе. Јер у ЕУ је лакше ући него изаћи, а пример Уједињеног краљевства то показује.
Широка је идеолошка лепеза оних који желе да поврате суверенитет за своје државе од Брисела. Везујућа нит је негде патриотизам, негде економија, а негде просто вође неких странака виде да је ЕУ мртва кобила и покушавају да се склоне и сиђу са те раге. Имате пример Радуловића из Србије (“Доста је било“), он је постао отворени противник ЕУ, дакле није више за ЕУ, није чак само тзв. евроскептик, него је постао баш противник ЕУ као творевине. И то прилично жесток. То треба поздравити. Таквих има и у ЕУ и не треба их презирати превише. Битно је да се ЕУ сруши, а после ћемо теме левица-десница.
3. Како раздвојити праву, органску десницу од популиста који се окрећу како вјетар дува и присвајају елементе десничарске матрице да би се додворили гласачима?
ГД: Онај ко прати причу од почетка и кога то занима лако ће раздвојити. Али ретко кога то занима. На пример, наш пријатељ Удо Војгт из немачког НПД-а је дочекао да једна стерилна Алтернатива за Немачку преузме добар део њихове реторике и да узме приличан проценат на изборима и постане друга партија у Немачкој.
Ко жели лако може видети ко је прави искрени борац, а ко није. Једноставно, видиш шта је било, па отприлике прогнозираш шта ће бити. По мени онај ко није био у затвору, није добио пендрек по леђима, и није био медијски разапињан, није неко ко ме занима у политичком смислу. Међутим, просечан гласач тако не размишља. Битно је шта се обећава и на колико убедљив начин. Ако би мало спустили лопту, праве људе од пластичних популиста препознаћете веома лако. Дајте им шансу да буду на власти и видећете колико вреде.
Штрахе у Аустрији је један од примера. Сви смо га волели и ценили, али показао се веома лоше. Бар за сада. Можда, кад завлада сам, буде опуштенији и кориснији.
4. У којим земљама очекујеш брз долазак деснице на власт, а у којима је десница недовољно развијена? И како ће долазећи избори за Европски парламент утицати на тај развој, а како долазак у Европу Стива Бенона, којем су се многи десничари обрадовали?
ГД: Салвини како рекох вртоглавом брзином граби да преузме сву власт у Италији. На изборима за ЕП ће тријумфовати. За сада не руши владу јер му одговара. Али вероватно ће у једном тренутку кад скроз ојача то и урадити и преузети сву власт. Дакле, Италија прва добија такву власт. Француска је доста близу иако су је сви отписали. Није ту више само Ле Пенова, него сада и покрет „Жути прслуци“ покушава да се политички профилише. Очекујемо победу у Француској, и можда неке храбре потезе у Источној Европи који би можда подстакли да се и Штрахе у Аустрији тргне., или да се појави неко храбрији.
У источној и централној Европи сви гледамо на Мађарску и Пољску пре свих, али и на Словачку.
Долазећи избори за ЕП биће без британских посланика, а анти-ЕУ и такозвани евроскептици требало би да буду већина у ЕП. То је ветар у леђа, то даје храброст осталима, и уноси немир међу колебљивце и кукавице међу еунијатима, нарочито онима који гледају свој интерес. То је домино ефекат коме се искрено надамо.
Бенон је значајан човек, али мислим да се његов утицај прецењује. Он је, наравно, допринео да се створи фама око његовог имена. Као неко ко је противтежа Сорошу је занимљив јер уједињује патриоте у Европи око заједничког циља, а то је свакако рушење ЕУ тамнице народа.
Стив Бенон је имућан човек који зна шта хоће и који се при томе веома забавља. Мени лично је симпатичан. У Риму је био у сакоу и војним панталонама, нисам на жалост био тамо.
Он ће утицати преко интернет кампања, слања података, анализа, анкета, занимљиве визуелне кампање у виду мимова и слогана. То је врло битан пропагандни рат за који он има и средстава и идеја.
5. С обзиром на то да националисти прије свега воде рачуна о својој нацији, каква је конкретна корист Србима од успона европске деснице? Зар таква десница неће оставити Србију отворену за муслиманску инвазију, рецимо, да би заштитила себе и своје границе? Има ли српски интерес ту савезника?
ГД: Сарађујем са многим европским националистима, пре свега са онима окупљеним у парламентарну групу Европског парламента Савез за мир и слободу (Alliance for Peace and Freedom). Ту су поред грчке Златне зоре, немачки НПД, Словаци из Котлебине странке, Форца Нова, [Ник] Грифин итд. Истина је да су они пре свега заинтересовани за своју нацију, као што је сваки нормалан човек пре свега заинтерeсован за бољитак и заштиту своје породице па тек онда туђих породица. Међутим, кад је твоја породица добро трудиш се да помогнеш другим породицама, или комшијама, као што очекујеш и да теби помогну. Исто тако је и са нормалним европским нацијама, ту не рачунам вештачке и новокомпоноване или оне које су уљези у Европи.
Ми смо за Европу слободних европских нација и морамо сарађивати са другим европским нацијама против најезде миграната, исламског фундаментализма, али и против тзв. либералних настраних идеологија које су копилад марксизма. И наравно, ту је борба против банкарских крвопија и мултинационалних компанија.
Наравно, ако не помажемо сами себи не можемо очекивати да ће нам други помагати. Нико од европских националиста са којима сарађујемо не жели да илегалне мигранте пошаље из своје земље у Србију, радије би их вратили кући у Азију и Африку. Нису националистичке владе потписале са Србијом Споразум о реадмисији, нити Споразум у Маракешу. То су потписали такозване демократске, либералне и еунијатске странке под будним оком њиховог деде Сороша.
Не би наши пријатељи и саборци пустили Србију да пати и пропада.
Али ако су Срби толико аутодеструктивни и аутистични, свашта је могуће у будућности. И наши пријатељи у Европи би могли више гледати свој, а не наш интерес. Нисмо им ми, Срби, из ока канули. Ко није пријатељ сам себи ни други му неће предуго помагати, па чак и да смо род најрођенији, а нисмо.
6. Како европска десница уопште гледа на званичну Србију, или како их ја волим звати, колонијално намјесништво?
ГД: Из неког разлога, они воле Србију и цене је због наше историје и због бомбардовања 1999.
Не презиру ни актуелну власт јер их не дотиче. Тужни су на шта смо спали и није им јасно како код нас нема ништа осим Српске радикалне странке. Они сматрају да су Срби у огромној већини националисти и полако се и разочаравају долазећи у Србију, Српску, или Црну Гору, па и на Косово и Метохију. Не схватају како толико мало националиста на скуповима и како тако минорне организације. Нама је гост био Грифин и након њега Удо Војт и делегација НПД. Били су задовољни организацијом али збуњени минорношћу наших националистичких удружења. Златна Зора, рецимо, има неку стидљиву сарадњу са СРС-ом.
Чини ми се да се одушевљење Србијом и српским народом полако смањује код европских националиста. Њихови успеси су огромни, а ми смо мала распарчана окупирана земља у којој су националисти тотално деградирани и међусобно подељени и завађени. Нисмо им неки узор иако смо деведесетих можда и били, веровали или не.
Знају да је премијерка Србије декларисана лезбејка и за многе друге наше срамоте. И њихово поштовање према Србији се полако смањује.
7. Пошто западноевропске силе традиционално Србе користе да их уграде у неки свој циљ, некад као топовско месо, некад као ударну песницу, а у посљедње вријеме искључиво као мету, за шта предвиђаш да би новонационалистичка Европа могла да искористи Србе послије очекиване пропасти еунијатског пројекта?
ГД: Озбиљно се плашим да ће Срби пад ЕУ дочекати неспремни, слично као што Србима годинама није било јасно да је пао Берлински зид, а 29. новембар су славили чак до краја 2002., када је СФРЈ била одавно мртва. На твоје питање може да се одговори на више начина. Наравно да ће опет да нас користе ако им то дозволимо, али је питање како ће се садашње државе ЕУ организовати након пада те тамнице народа. Могуће да ће западне земље задржати неку заједницу попут некадашње ЕЕЗ али под вођством Немачке. Хипотетички може доћи и до неке нове Аустроугарске са Мађарском, Аустријом и католичким словенским земљама.
У сваком случају, ако не будемо чврсти опет ћемо служити као јефтина радна снага, тржиште за продају смећа и територија на коју ће насељавати мигранте протеране из других еврпских земаља. Немојте мислити да ће ико у Европи гледати више наше интересе него своје.
Буквално све зависи од нас и од Божије воље.
Ако бисмо имали минимум достојанства, чврстине и јединства могли бисмо се снаћи у тој новој Европи након распада ЕУ. У том случају бисмо се могли повезати са економски компатибилним државама и исправити све историјске неправде након сулуде болести АВНОЈ-а.
Имамо заједничке интересе и са Италијанима и са Грцима, али и са Аустријом. Опет, све је то хипотетички и уз услов да се САД повуче са Балкана и да урадимо неки план са Русијом која би нам морала бити заштитник.
8. Да си вођа побједничке деснице у Италији или Француској, каквог би политичког савезника тражио међу Србима и која, па макар и минорна, политичка опција данас има највише програмског потенцијала да се наметне као савезник новом европском национализму?
ГД: Италијани би морали да рачунају на војничку прошлост Срба и морали би са нама поделити Далмацију и заједно са Грцима и Србима зауздати великоалбански пројекат. Уопште, албанска и хрватска држава не би смеле да постоје или би морале бити ограниченог суверенитета и веома скучених граница.
У Србији и даље имамо Српску радикалну странку са којом се мора рачунати без обзира на њихову чудну и тешко схватљиву политику. Друге странке не постоје. Двери су на страни еунијата, осим оног посланика Нога, а националистичка удружења су веома слаба и разједињена. Наш НСФ (Национални српски фронт) делује веома скромно у Србији и не знам када ће се то променити. Поред НСФ-а, постоји удружење Живим за Србију, које је активно у последње време, „Српска десница“ која је ујединила многе групе и удружења, али остали им замерају подршку режиму. Затим имамо Образ прилично неактиван, СНП Наши, ту је још и неформална група Србска акција, и још нека удружења попут клуба Цароставник и слични. Веома, веома слабашна, разједињена екипа без неке назнаке о скором уједињењу или стварању партије. Дакле, срамотно тешка ситуација.
Е, сад, ко би се програмски наметнуо од њих као савезник европском национализму? Е, па не знам, прво мора да се наметне српском народу и да добије на изборима или на улици бар неку подршку, а природа онда све ради сама.
9. Велику пажњу европске јавности, нарочито међу Хрватима и Словенцима, привукао је поклич предсједника Европског парламента, Италијана Антонија Тајанија, “Живјеле италијанске Истра и Далмација!“ Да ли је у питању био испад или тактички наступ Тајанија и колико су озбиљне претензије националистичке Италије на ове територије?
ГД: Не верујем да је Тајани изрекао поклич на Базовици са неком намером. Мислим да га је понела атмосфера. Био сам више пута над том јамом где су хрватски и словеначки комунисти бацали Италијане и тешко се суздржати.
Не знам да ли је твојим читаоцима познато да су титоисти широм Истре и Јулијанске крајине и код Трста бацили у крашке јаме десетак хиљада Италијана, углавном цивила. У Трсту су, на пример, убили српског попа и попадију. О томе Италијани имају јасан став, а не као ми Срби што не говоримо о томе, а камоли да обележавамо.
Тајани је био монархиста пре него је почео озбиљнију политику код Берлусконија, тако да је могуће да су га понела и та сећања, а чини се и да је мало попио. Иначе, рекао је оно што већина Италијана мисли, тако да је небитно што није имао намеру. Италијанске претензије на повратак, то јест ослобођење Истре и Далмације, нису део званичне политике Италије, али врло брзо се то може променити у случају распада ЕУ и неког новог ратног пожара на Балкану.
Мало Срба зна да су титоисти протерали близу 300.000 Италијана из Истре, Кварнера и Далмације. Италијанска мањина се незнатно одржала само у Истри. Тај осећај и потреба да се Истра, Ријека и Далмација врате Италији присутан је у знатној мери код потомака избеглица и протераних са тог подручја. Неки озбиљан план не постоји. Једино што Италијани масовно купују викендице и земљу у Истри. Озбиљни народи рачунају и до 50-100 година унапред.
Ако би се десило неко чудо на Балкану у случају распада ЕУ, Срби и Италијани би требало да делују заједно. Да се прогласе ништавним одлуке АВНОЈ-а и авнојевске границе и одлуке Бадинтерове комисије. Да се вратимо на поделу Далмације са Лондонске конференције из 1915. То би био добар почетак. Ако буде неке разумне српске власти тада, са Италијанима би се већ лако договорили. Далмација, Ријека и Истра никад нису били Хрватска пре 1945. и та историјска неправда би могла бити исправљена у 21. веку.
(Разговор са Гораном Давидовићем обавио Владан Ивковић путем електронске преписке током фебруара 2019.)
СРБИСТ 
Не било ми замерено, али – шта вас је навело да објавите разговор са Давидовићем?
Колико знам, он има заслуге за повезивање Срба са нацизмом, уз подршку медија. То је врло незахвална ствар, без обзира на неке здраворазумске његове тезе.
Имајући то у виду, интересантан је овај цитат:
”По мени онај ко није био у затвору, није добио пендрек по леђима, и није био медијски разапињан, није неко ко ме занима у политичком смислу. Међутим, просечан гласач тако не размишља.”
Напротив, већина ”гласача” управо тако размишља. А како се то користи ради манипулације мњењем од стране режима, навео сам у једном претходном коментару:
”Сличну тактику примењује полиција, када, током рације, намерно претуче и провокатора међу криминалцима, како би му међу њима дигла рејтинг.”
Дакле, Давидовић је за своје симпатије према нацизму, ”био прогањан”. Шта то значи, да треба да имамо поверења у њега?
Или чињеница да се овакве персоне залажу за сарадњу са Италијанима, треба Србе од тога да одбије?
Морам признати да сам изненађен овим текстом.
Свиђа ми сеLiked by 1 person
Davidović je bio i u zatvoru i sad postoji presuda protiv njega. Nemojmo biti suviše sumnjičavi. On taj svoj kapital batinanja i zatvora nije iskoristio u političke svrhe.
Što se tiče Nacionalnog Stroja, evo njihovog programa
https://www.stormfront.org/forum/t215772/
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Добро питање.
Најкраћи одговор је онај који је изнесен у уводнику. Нико ко мени пада на памет не познаје европски десничарски пејзаж боље од Давидовића. Међу Србима, наравно.
Зашто је важан десничарски пејзаж?
Европа се мијења, Срби то, наравно, не разумију, а тематика мог блога је у домену покушаја да Србима разјасним оно што мислим да не разумију, а што је изузетно важно. Можда то не радим најуспјешније, али то ми је циљ.
Изузетно је важно да Срби разумију помијерања у Европи, јер као што нису разумјели Европску унију, која јој је природа, чега је дио, куда иде и како гледа на њих, па се деценијама вуку за њеним реповима, тако не разумију ни дезинтеграционе процесе у њој.
Данас је крајње важно говорити о дезинтеграцији ЕУ и предвиђати шта ће настати на њеним рушевинама. Успон деснице, национализма, суверенизма, како га ко зове, је један од главних елемената те дезинтеграције, а пошто Срби на ствари гледају онако како им се снило, а не онако како оне стоје, битно је трезвено анализирати текући распад ЕУ и престројавање атлантистичке политике у Европи у којој живе и Срби.
Давидовић је врстан познавалац једног правца успона деснице, и то најрадикалније, између осталог и зато што јој је идеолошки близак, а гаји и личне везе с њом. То је разлог што сам интервјуисао њега, а не неког професора са ФПН-а. Требао ми је неко ко зна и смије да се изрази.
Наравно, од Давидовића смо чули један дио приче о успону деснице. Нити сам га питао, нити се он освртао на своју идеологију и животне проблеме које му је она донијела. Занимали су ме стриктно његови информисани утисци, а помогло је и то што живи у земљи у којој је успон деснице најрадикалнији. Исилантска најезда која неће престати, него ће се послије имплементације Маракешког споразума и повећати, само ће подстаћи још веће домете деснице. На Србима је императив да схвате шта би то тачно могло значити за њих и шта морају да раде да би се на вријеме прилагодили тим промјенама.
Наравно, нећу остати дужан одговор на питање “зашто Давидовић, са репутацијом коју посједује“.
Не бих да му будем адвокат, али колико ја знам из медија, он је оптужен, ослобођен, па опет оптужен и првостепено осуђен, за нешто што би се могло назвати националистичким испадима, а никако нацистичким. То што су га новосадски муслимани из невладиних организација назвали Фирером мене не обавезује да га и ја сматрам њемачким нацистом. Штавише, ако су му непријатељи водећи војвођанерски србомрсци, а јесу, моја је обавеза као српског родољуба да његов случај размотрим при јачем свјетлу, да тако кажем.
Он је учествовао у сукобу против србомрзачких група, и то вријеме кад се мало који Србин усудио да им се супротстави, а кад је супротстављање могло и имати неког ефекта. Сад скоро да и нема. Сад је десница Миша Вацић. Ено, данас феминаци активисти опасали кецељом споменик Патријарха Павла, и нема никога да их научи памети. Доносе се закони који везе немају с приликама у друштву, само зато што глибераши тако намећу. Данас се очекује пролазак закона о легализацији ГМО сјемена, чини ми се. Насиље долази у разним видовима и устезање од физичког насиља док те силују на све друге начине је мало неодговорно и незрело, али ето, пристали смо, зарад цивилизованости.
Елем, према свим описима догађаја због којих Давидовић и његова екипа кривично одговарају, није ту ни било неког посебног насиља, али медијски линч је учинио своје. Што се суђења тиче, очигледно је да је суд у шкрипцу, не смију да га правоснажно ослободе, јер ружно изгледа, а притисци су да пошаљу на дугогодишњу робију, али ваљда немају за шта. Српско судство, класика. Зато колонијални суд и не може ударати моралне, него само казнене вертикале.
Да ли је Давидовић поборник националсоцијалистичке идеологије? По свему судећи, био је. Да ли је још, није најјасније, мада је близак ултрадесничарским покретима Европе и то не крије. Сад је питање да ли народ који у народној скупштини има комунисту, Брозовог унука, дакле, антидемократског ултраљевичара, има морално право да осуђује ултрадесног националисту. Чак и да сам Давидовића испитивао о његовим идеолошким ставовима, то би било питање онога што се дозвољава на идеолошком спектру и који је екстремиста толерисан, а који је демонизован.
У неким ранијим текстовима, конкретно тродијелним Српским издајама, сам поставио парадигму српског становишта онакву каквом је ја видим. Наиме, издајник је свако ко се одриче Српства и ради против њега. Као комунисти, рецимо. Декларисани националисти разних фела самом идеологијом не могу бити издајници само зато што заступају политичке теорије које су брендиране као екстремистичке. Мени су сви српски националисти идеолошки ближи од свих антисрпских комуниста и њихових деривата. Унутар тог тијела, ја идентификујем слагања или неслагања, али остајем унутар тог тијела. Искрено, мало је постојећих националистичких испостава којима не могу наћи замјерку, било у идеологији, било у преданости идеологији. Српски националсоцијализам, ако га посматрамо ван контекста српског искуства са његовим носиоцима, ми из више разлога није близак, мада садржи неке економске постулате који би се могли искористити. Ја ако бих изједначавао Хитлера и националсоцијализам, онда бих морао и Клинтона са демократијом, а чему то води сем ка негирању било каквих принципа у политичком теоретисању?
Надам се да не морам да објашњавам и зашто сам противник Хитлера и њемачке политике према Србима генерално, без обзира на Хитлера.
Волио бих да чујем контрааргументе.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Pokret Casa Paund se zalaže za abortus i gej brakove i još mnogo toga.
Šešelj i Srpska Desnica se ne protive očiglednoj izdaji zemlje.
Dugin je rekao da kada bi se sad raspala EU, zbog nacionalizama bi ponovo počeli ratovi a kao reakcija na to bi ponovo bila formirana tvorevina slična EU.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Нацизам је бренд зла који се на разне начине подмеће свима који почну да мисле својом главом.
Давидовић свесно учествује у таквом етикетирању Срба.
Очигледно је моја претходна порука била исувише суптилна, па се сместа јавио господин који би да то искористи, и да ме, ако оћутим, повеже са Стормфронтом.
С тим у вези, није ми јасна одлука г. Ивковића да објави текст.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Kako da vas povežem sa stormfrontom? Samo sam postavio program pokreta da bi na osnovu njega mogli da procenimo da li se radi o nacističkoj organizaciji.
Davidović nije značajna ličnost i ne može da nanese veliku štetu. Ja iskreno ne verujem da je on nacista, barem ne sada. Pogledajte njegov nalog na Tviteru.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Лепо што сте оставили линк са правим програмом са Стормфронта, ево ја бих да допринесем, па остављам линк ка правим Хитлеровим говорима са угашеног Давидовићевог сајта:
http://web.archive.org/web/20070103190247/http://www.bhserbia.org/glavna.htm
http://web.archive.org/web/20070607233652fw_/http://www.bhserbia.org/ahgovori.htm
База симпатизера треба што пре да се прошири, да би ови ”антифашисти” имали што више материјала:
https://smrtfasistima161.wordpress.com/2016/09/19/dokazi-da-je-nacionalni-srpski-front-fasisticka-organizacija/
Него, где је ”комуниста Млинарић”, како то да не учествује у ”антифашистичкој борби”?
Биће да трља руке.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
”Искрено, мало је постојећих националистичких испостава којима не могу наћи замјерку…”
Једна је ствар ако се Шешељ или Обрадовић лажно представљају као националисти, али је сасвим други пар опанака ако се неко представља као ”српски националсоцијалиста”. Па то је оксиморон, и нема шта да се разоткрива – то су разне службе и направиле да би и српским бабама било јасно о чему се ради.
Овде се поставља питање – како оно што је јасно свакој српској баби, није јасно једном српском блогеру? Нарочито ако изјави да су му од комуниста ближи ”српски националисти” који немају ништа против масовних стрељања Срба и њиховог одвођења у лагере?
Ако вам се не свиђају комунисти, пред вама је задатак да их протерате из српског народа, на исти начин на који су протеране потурице. Не видим како ћете то постићи легитимисањем ширења нацизма међу Србима – па управо тиме јачате и комунисте и све остале левичаре, а и оне који се лажно представљају као српски националисти! Уосталом, овај удбин нациста Давидовић и препоручује гласање за удбине националисте – права папазјанија, за сладокусце.
„Српски националсоцијализам, ако га посматрамо ван контекста српског искуства са његовим носиоцима, ми из више разлога није близак…“
Не можете нешто што је БРЕНД да посматрате ван контекста корисничког искуства. Како мислите то да изведете?
То је исто као да појам ”српских потурица” посматрате апстрактно – као да су то само неки Срби који су се интегрисали у Отоманску империју, а да то какве су односе имали са осталим Србима – нема везе. Можете ви са њима и да сарађујете, можете и да их назовете ”Бошњацима”, да се не би увредили, можете и да градите светлу будућност са њима, али не можете никако бити ”Србин Турчин”.
Не може, па да се на главу насадите. То је страно тело у српском бићу. Његово поновно прихватање ће вам помоћи у процесу ратосиљања комунизма баш на исти начин на који ће вам помоћи давање легитимитета нацистима – никако.
”Мада (националсоцијализам) садржи неке економске постулате који би се могли искористити.”
Економија је, као и свака друга дисциплина, првенствено хеуристичка.
Свака наука може да износи само различите теорије, а у свакој научној теорији ћете наћи барем зрно истине које се емпиријски показало примењивим. За економију, то важи за све или скоро све теорије: можете наићи на корисне ствари и у либерализму – нарочито на микро плану, и у дирижизму – нарочито на макро плану. То што су идеологије попут неких левичарских или десничарских, понекад, или често, примењивали успешне економске моделе – нема везе са брендирањем црвеном петокраком, свастиком, или свевидећим оком.
Па јебем му миша, то што возим аутомобил, не значи да треба да возим копију модела који је газио светину у Ници, јер је ”садржао неке механичке постулате који би се могли искористити у аутоиндустрији”.
”Ја ако бих изједначавао Хитлера и националсоцијализам, онда бих морао и Клинтона са демократијом.”
Клинтон није последњи и малтене једини демократа који је био на власти, а демократија је, нажалост, и те како и српски бренд. Да бисте изједначили институцију POTUS са демократијом, најпре ту пошаст (демократију) морате искоренити из Србије и сваке земље осим САД.
Па и тада ће остати стигма на онима који су је упражњавали, као што на Србима остаје стигма Броза, а на Русима Лењина.
На исти начин, стигма нацизма и Хитлера остала је на онима који су га одушевљено практиковали.
Давање легитимитета ”српским нацистима” (o tempora!) не само што даје материјал за медијску сатанизацију Срба, већ даје додатни легитимитет ”српским левичарима” и ”српским комунистима”.
Чак ни они Срби који су сарађивали са силама Осовине у Другом рату – било из нужде било из опортунизма – нису себи дозволили да се са тиме поистовете. Не можете бити српски националиста и нациста, као што не можете бити српски националиста и језуита. Не може, чак и ако морате са њима да сарађујете.
Можда је то неко могао да проба вековима уназад, али то је данас већ БРЕНДИРАНО.
Ако Немци или западна Европа хоће поново да прихвате и васкрсну свој стари бренд, зашто Срби да понесу ризике и одговорност за такву авантуру, када им је то потпуно страно.
ЗАШТО ДА СРБИ НОСЕ СТИГМУ ОНИХ КОЈИ СУ ПРАКТИКОВАЛИ КОНЦЛАГЕРЕ, КАДА СУ САМИ БИЛИ ТРПАНИ У ТЕ КОНЦЛАГЕРЕ!?
То је та прича, док српска црква учестује у проглашењу изумитеља дечијих концлагера светитељем, дотле се јављају неки ”српски нацисти”, да решавају српско и европско питање.
Доба инверзије.
P.S.
И ислам садржи неке постулате који би се могли искористити. Немам ништа против упознавања са тим постулатима, корисни су за сврху опште културе, у најмању руку.
Међутим, ако желим да се упознам са постулатима ислама који су примењиви на српску ситуацију, онда нећу гутати причицу коју ми о ”евроазијској идеји” сервирају Путинови агенти, док ми као добар модел ”савеза муслимана и православних” препоручују стотине хиљада муслимана који клањају на московским улицама.
Исто тако, бесмислено је да нам се сервира прича о ”европској десници” од стране сарадника службе, Давидовића, који нас при томе не обавештава о Хитлеровом симболизму који шири међу дечурлијом.
Свиђа ми сеLiked by 1 person
Имате ли ви замјерке на оно што је речено у интервјуу?
Ту нема ни питања ни одговора о нацистичкој идеологији и Давидовићевој припадности истој. Тема је успон деснице у Европи, једна врло важна тема за Српство које вјечито живи у прошлости, и то оном дијелу који уноси заблуде, а не обогаћује искуство, јер је српска прошлост укољенчена догмом.
Данашњи Срби су страшно најебали од свих догми 20. вијека, од југословенске, преко комунистичке, ове глиберашке, које су Срби усвојили, па до оних које су нас прегазиле без нашег прихватања, фашизма и нацизма. А нисмо их прихватили јер су изгубиле. Нисмо ни комунизам прихватили док нам га нису набили у грло. Ми одбијамо да сагледамо своје искуство у објективном свјетлу, јер смо на себе преузели догматске табуе који нам нису блиски. Једна је ствар бити против Нијемаца, Колових, Кинкелових, Хитлерових, Кајзерових, хабсбуршких, јер су ти крвни непријатељи без обзира на то која идеологија доминира у њиховој државној политици, а нешто сасвим друго дречати на било какав осврт на само једну од тих идеологија.
Што се тиче бренда, за мене су нацизам и комунизам, према количини зла које су нанијеле свијету, а посебно Српству, заслужили једнак третман у политичком дискурсу, српском и свјетском. Брендирање пораженог креира побједник, а тај исти побједник је такође Србе, који су Други свјетски рат изгубили, урнисао на другачији начин, али са сличним ефектом, као и нацизам. Ми смо њемачком нацизму били непријатељи, и он нама, али над нама су геноцид извршили Хрвати, превјерена браћа, која исту тежњу имају у читавом 20. вијеку, без обзира на то под чијом капом добију прилику да нас побију. Ти који су креирали бренд нацизма су са истим сарађивали све док нису били увучени у рат с њим. И сад ја треба да се држим њихових моралистичких флоскула, тј. ја не смијем ни да разговарам на трећу тему с неким ко потпада под тај бренд, својом или туђом заслугом.
Па, не може тако.
Неће вам се свидјети, али Србе нико није задужио моралном обавезом да своју судбину веже за било коју једну од тих идеологија и образаца. Српска је обавеза да успоставе образац који је нама потребан, а писао сам о томе, без икаквог обзира према наметнутом брендирању. Да би се то постигло, мора да се сагледа наше искуство са свим идеологијама које су нас газиле, и да се сагледа однос тих идеологија и њихових носилаца. Срби досад нису имали никакве користи од пуког пристајања уз било коју доминантну идеологију која је ка нама уперена, а имали су сву могућу штету. А и данас то радимо, можда више него икад.
Дакле, ја не релативизујем Хитлеров националсоцијализам, него са српског становишта релативизујем све остало.
Кад већ помињете Јевреје, ја сам за то да Срби раде као што Јевреји раде, а не као што Јевреји траже. Израел, успјешна држава заснована на национализму крви и тла, је директан исход геноцида над Јеврејима извршеног од стране носилаца баш национализма крви и тла. Ја сматрам да Јевреји имају право на Палестину, али њихови методи, који укључују жестоку пропаганду, мене могу само научити како бих ја радио као Србин, а не обавезују ме да им се као објекат покоравам.
Ја уопште не прихватам да се интервју о европској десници своди на таблоидне закључке о томе шта је био Давидовић прије 10 година, а ни како се осјећа данас. Да сам хтио да га интервјуишем о томе, и то би било у реду, и можда и хоћу, јер ни то није промоција његове идеологије. Али нисам. Сматрам да добрим саговорником на задату тему, а објаснио сам зашто је тема важна за Србе. Неко то Србима мора да приближи, а нисам примијетио никога стручнијег од Давидовића. Српски аналитичари генерално немају појма о свјетским трендовима, него или преписују дозвољене странце, или сензационалистички шпекулишу, или просто причају шта им се каже.
Елем, информација није промоција, јер да јесте, онда слобода говора, темељ демократије, престаје бити било шта осим испразне демагогије. А информација о ставовима на једном крају идеолошког спектра није ништа мање вриједна од информације о ставовима на другом крају спектра.
Морам и да се осврнем на удбашење.
Има ли неко да није удбаш? Код нас сви раде или за Сороша, или за Удбу? Има ли ико ко није подметнут, потурен? И како то да знамо? Како ви знате? Јавља вам српска баба, као Шешељу Лауфер? Ја то стварно не разумијем.
Не питам зато што не мислим да се службе мијешају у политику, јер то им је посао, то једино и раде, него питам како да препознамо ко јесте, а ко није. Јер ја мислим да у посљедњих 30 година није постојао ниједан српски политички радник који није повезиван са ДБ-ом или страним структурама.
Која је српска страна, да не ради за службе, ни домаће ни стране, ни за стране преко домаћих, ни за НВОе, стране владе, итд?
Ко је тај?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Своје замерке сам базирао на вашем уводу у којем сте нацисту представили као ”српског националисту”, и као некога ”ко најбоље познаје европску десницу међу Србима”, што сте и поновили у последњем коментару.
Ово друго нисам ни коментарисао, једино што бих могао да кажем јесте то да Миша Ђурковић треба одмах да му уступи позицију на Институту.
Питали сте ме и како препознати онога ко није подметнут. То је питање од милион долара. Најкраће би било – ”по плодовима њиховим”.
Када смо већ код плодова, кажете:
”Кад већ помињете Јевреје…”
Зашто бих с вама даље разговарао након ове ваше реченице? Ваљда је то последица тога што сам прихватио замену теза и разговарао о комунизму.
Шта ја да закључим о вашим плодовима, имајући у виду ову изјаву, и проглашавање Давидовића ”националистом” или стручним за било шта?
Шта рећи када у одбрану легитимитета нацизма упорно потежете tu quoque аргументацију о комунистима, а да вам ни најмање не смета што их на тај начин јачате?
И шта сада, да расправљамо о Јеврејима и комунизму?
Хвала што су ми коментари били нецензурисани.
Свиђа ми сеLiked by 1 person
Не цензуришем коментаре управо из разлога из којег се нисам либио да интервјуишем Давидовића.
То што ви зовете замјеном теза, ја зовем ширењем спектра посматрања, или тестирање вриједносног суда. Вриједносни суд се не може тестирати у вакууму, нити може постојати у вакууму. А ви овдје од почетка износите вриједносне судове и критикујете мене што на идеолошки спектар не гледам исто као и ви. Комунизам и нацизам су близанци и апсолутно је бесмислен разговор о вриједностима једног без укључивања у расправу другог. С друге стране, то се скоро уопште не чини баш зато што комунизам нема стигму коју је заслужио као и нацизам. А то је тако зато што дјеца комунизма, у својим социјалдемократским, фабијанским, шездесетосмашким, грамшијанским инкарнацијама данас управљају политичком мишљу атлантистичке цивилизације, у коју спадају и српски простори. Дакле, екстремна љевица неометано влада, доноси екстремистичке законе, а на сваки помен екстремне деснице дречимо “Хитлер!“ и упозоравамо на давање незаслуженог легитимитета. Не говорим ја овдје о групи Маркс21, јер нису они екстремна љевица. Они су више карикатура класичне љевице, зато су и незнатни. Говорим о постмодернистичкој љевици.
Што се тиче плодова, који су то конкретни плодови по којима препознајемо ко ради за ДБ, ко за Цију, ко за БНД, Мосад, ФСБ, ко за приватне обавјештајне структуре? Који су плодови Давидовићевог удбашког рада?
А морам да се извиним за (не)помен Јевреја, јер ми се учинило да сте их поменули у контексту нацизма. Некако ми је чак бесмислена прича против нацизма без помена Јевреја. То је као да причамо о усташама, а не поменемо Србе. Као што се о усташама не може доносити вриједносни суд без геноцида над Србима, тако су и нацисти без Холокауста само један од многих историјских мотора њемачког империјализма.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Интересантан блог. Данас сам га први пут видео.
Што се тиче вечитих расправа о нацизму и фашизму, међу Србима, предлажем да се сваки пут, када се неко окарактерише као нациста или фашиста, дода конкретан пример. Тај заговара то и то, то је нацизам/фашизам, према томе, он је нациста/фашиста. Да се види, шта онај који пише коментар, под нацизмом/фашизмом, подразумева.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Хвала, ви имате добре текстове, такође. Чак се и најконкретније слажемо на више мјеста, што је за Србе зачуђујуће 🙂 Додаћу вас на листу препорука, ако немате ништа против.
А то за фашизам сте у праву. Тај израз је толико излизан и остао без конотација да се о њему не може у 21. вијеку разговарати на исти начин као 1941.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Немам ништа против, наравно. Хвала.
За другосрбијанце, либерале и, уопште, владајући сталеж постојећег поретка, увек ћемо бити фашисти и нацисти. На то се не треба ни обазирати, али ове бесмислене оптужбе и свађе због наводног нацизма и фашизма, међу суверенистима, треба да престану.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Reblogged this on Балканска правила.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
И тако несрећни АНОНИМУС Мистер икс ме прозва. Не успева ни моје име исправно да напише. Па да га не разочарам! Што се тиче разговора аутора са Давидовићем мислим да је изузетно користан и информативан. Када је реч о Давидовићу, мени се чини, да је неоправдано оптужен и прогањан, јер је ондашњој власти не неки начин користио тај процес. Није једини, који је искључив, па није било смисла прогањати га. Видим, да су ставови и нас осталих такође искључиви, што се види из „разговора“. Нажалост, искључивост је општа појава у Срба, што се види и кроз текуће „протесте“ и разноразне активности против „власти“. Могуће је да нешто нисам добро разумео, али изједначавање комунизма и нацизма је нешто што је непримерено, те није вредно коментарисати. Слично је и са оспоравањем југословенства уз заборављање, да је Југославија БИЛА у интересу Срба.
Свиђа ми сеСвиђа ми се