Рече један на Твитеру да је Алекс Џоунс први мученик у рату за слободу говора. То је било поводом Фејсбукове забране Џоунсовог Инфоворса прије тачно мјесец дана. Јуче је Џоунсу укинут и приступ Твитеру, и то “за стално“, шта год то значило. Рат за – или боље речено – против слободе говора је овим ескалирао до стадијума из којег нема повратка и ушао на терен досад неистражен и непознат америчкој јавности и политичкој култури, стога крајње опасан.
Случај Алекса Џоунса
Џоунс је, да подсјетим, амерички радио водитељ и интернет коментатор, оснивач и заштитно лице мреже Инфоворс (infowars.com), конзервативног гласила које годинама помијера границе “дозвољеног” новинарства. Пошто годинама удара на јавне тајне америчког политичког универзума и усуђује се да удари на најмоћније и најтајновитије кругове утицаја, попут својевремено Билдерберг групе, не либећи се да првобитно изазове невјерицу и подозрење сензационалним тврдњама и подацима, противници га неправедно жигошу као теоретичара завјере. Коначно, почетком августа ове године, неколико најмоћнијих медијских платформи, Фејсбук, Епл и Спотифај, ускратиле су му своје услуге због неподобног садржаја, што је изазвало буру реакција не само конзервативних коментатора, него свих који себе сматрају браниоцима слободе говора.

Америчка јавност је реаговала двојако: једни су га бранили без обзира на то да ли су се слагали с његовим методама и садржајем, јер су бранили његову слободу говора, док су други подржавали тзв. обесплатформљење гласа јавности којег су сматрали неподобним, не марећи за слободу говора, чак навијајући да се она Џоунсу ускрати.
Интернет апликација Инфоворса је у наредних неколико дана постала најчешће инсталирана апликација у Епловој продавници.
Џоунс је реаговао како се и очекивало; постао је још агресивнији, уметао се у све могуће ситуације које доносе видљивост, да би се 5. септембра обрео на Капитол Хилу, са све екипом, а поводом сенатског засиједања о интернет регулативи. Упао је у прес конференцију сенатора Марка Рубија, испровоцирао га и практично отјерао, да би присутни новинари кренули да интервјуишу Џоунса. Џоунс муњевито почиње да трендује на Твитеру и постаје већа вијест од самог засиједања и свједочења шефова Твитера и Фејсбука, Џека Дорсија и Шерил Сендберг. Није се дао обесплатформити. Чим се Дорси вратио у Силиконску долину, међутим, одлучено је да се Џоунсу суспендују Твитер и Перископ налози.
Џоунсов случај је засад најчувенији и најактуелнији, али није једини, ни као појединачан случај, ни као појава напада на слободу говора.
Шта је слобода говора
Али шта је уопште слобода говора?
Док је постало природно да се она сматра неотуђивим људским правом, у САД-у она има далеко другачију историју и улогу у политичком животу него у највећем дијелу свијета. Напад на слободу говора у САД-у није исто као њено ограничавање у Турској, Кини, Бразилу, или Србији.
У САД-у слобода говора није дефинисана као основно људско право у савременом смислу него као основно политичко начело без чијег успостављања не би било ни друштвеног поретка по којем су САД познате. Повеља права, оних десет амандмана на амерички Устав чије је усвајање условило и само усвајање и оживљавање Устава, дакле, и саму успоставу државе 1787. године, поставља слободу говора на сам врх, као први постулат одбране политичке слободе појединца од насртаја државе и власти. Дакле, без слободе говора загарантоване Уставом не би дошло до компромиса којим је успостављена америчка федерација.
Говоримо о години 1787., кад се слобода говора успоставља као америчка светиња. Наравно да су увијек најмоћнији гласови јавности били и најбучнији и доминирајући ограничавали утицај маргиналних гласова, али сама слобода као начело никад није била упитна. Било је политичких потеза којима је држава покушала да је ограничи, али је прва и најзначајнија таква ситуација, доношење Закона о странцима и велеиздаји 1798., умало довела до распада још увијек младе и лабаве федерације.
Владајуће тумачење Првог амандмана, који штити слободу говора, успостављено пресудом Врховног суда 1969. (Бранденбург против Охаја), крајње је либерално (у класично либералном смислу): није дозвољен само онај говор који подстиче на директну и тренутну незакониту радњу. Све изван тога је заштићено Првим амандманом, па и људскоправашка, орвелијанска новотарија звана говор мржње.
Држава, дакле, законима и њиховим тумачењима ни у ком смислу не ограничава Алекса Џоунса и сличне јавне раднике, ни са лијеве ни са десне стране. Против државе и политичког система можеш рећи шта год хоћеш. Зато Џоунс и није кривично гоњен; није изрекао ништа што крши закон, а слобода да каже све остало му је загарантована.

Приватизација и монополизација говора
Држава, она коју зову Дубинском, је, међутим, обрачун са противницима глобалистичке олигархије препустила приватним службама, тј. медијским корпорацијама које посједују платформе за истицање и размјену политичких и других ставова и програма. Оне то раде далеко суптилније и ефикасније, не кршећи основне постулате америчке демократије.
Како су приватне фирме нарушиле слободу говора Алексу Џоунсу, кад оне имају право да одлуче с ким послују? Наоко, никако. Фејсбук је интернет платформа у приватном власништву и као што Џоунс, или сваки други корисник, има право да изабере да ли хоће да је користи, тј. да има пословни однос са Фејсбуком, тако и Марк Закерберг има право да одлучи хоће ли да има пословни однос са Џоунсом. Исто важи и за Твитер.
Нису криви Закерберг и Дорси што су њихове медијске платформе постале толико доминантне да ако им немаш приступа, хендикепиран си као јавно гласило. Ко има моћ да те скине са Фејсбука, тај ти није забранио да говориш, али ти јесте смањио тон скоро до минимума. Ко посједује Твитер, тај те може, фигуративно и буквално, одстранити са јавног трга на којем народ може да чује твоје идеје и информације.
Пошто су главни телевизијски и новински медији у потпуности у власништву глобалистичке олигархије, друштвене мреже су постале поприште борбе за пласман конкурентних идеја и наратива. Али пошто и оне имају своје власнике, ти власници, као и у случају Сиенена и Вашингтон Поста, контролишу садржај колико мисле да им то иде на руку или колико им олигархија којој припадају то сугерише. Садржај се може стварати и мимо друштвених мрежа, као што потврђује Џоунс и многи други, али га је тешко пласирати јавности, као што је лако написати књигу, али ако нико неће да ти је изда, неће доћи до читалаца.

То су, мање-више познате ствари, али ново је то што је олигархија ступила у борбу против слободе говора и на новим медијима, крајње агресивно, али са горе описаним имунитетом. Ушло се у фазу монополизације слободе говора.
У исту тикву
Друштвене мреже су и досад ограничавале одређен садржај, подешавањем алгоритама или директним блокирањем одређеног садржаја, углавном оног који се процјењује као конзервативан или десничарски. Толико су и Фејсбукови уредници признали, док је сам оснивач и генерални директор Твитера, горепоменути Дорси, недавно потврдио да Твитер врши тзв. замрачење одређених корисника, тј. смањује им видљивост твитова у зависности од тога које личности прате, али је остао недоречен о томе која идеолошка страна је тиме оштећена, задржавши се на признању да замрачење “није било непристрасно“.
(Са Фејсбук странице Србиста скинут је досад само један чланак, онај о Ратку Младићу, и то послије двије седмице. Случајеви забрана и уклањања садржаја по пријави су добро познати међу Србима који пишу и шире материјал на теме Сребренице, Косова, ратних злочина против Срба итд.)
Али прије Џоунса није било случајева тако тешких удара на прваке антиглобализма у Америци. Мека цензура неподобних путем игнорисања је традиционално била заклоњена иза уређивачке политике, али нико није био јавно и званично жигосан и забрањен на платформама без којих практично не постојиш, као што се то десило Џоунсу.

У Великој Британији се, међутим, недавно десио сличан, али још грубљи случај. Томи Робинсон, независни новинар (therebel.media), ухапшен је и по кратком поступку осуђен на тринаестомјесечну казну затвором зато што је извјештавао испред суднице у којој се водио процес против осумњичених за организовано подвођење малољетница. Робинсон је британски националиста, а осумњичени су били муслимани. Провео је неколико седмица у самици, јер му је казна преиначена послије жалбе.
Робинсонов случај је озбиљнији, јер његову слободу говора је на најбруталнији начин ограничила сама држава, и то држава са најдужом традицијом заштите слободе говора и других грађанских права, дужом од америчке.
Међутим, кад се боље погледа, ни Фејсбук ни Твитер нису далеко од државне експозитуре. Више није тајна да је Фејсбук не само циљано утицао на ставове гласача кроз фаворизовање либерално-љевичарског садржаја у односу на конзервативно-десничарски, него и да редовно доставља државним службама податке о корисницима. То ради и свемогући Гугл, који је више обавјештајна служба и ракетни систем у информационом рату него ишта друго. Па, генерални директор Гугла Ерик Шмит је лично израдио оригиналну стратегију предсједничке кампање Хилари Клинтон у прољеће 2016. године. Ове корпорације су, у ствари, експозитуре наддржаве, и дјелују као нека врста глобалистичког министарства информисања, илити Министарства Истине, што би рекао Џорџ Орвел.

С друге стране, није тајна ни да Циа већ 20 година има своје инвестиционо крило, Ин-кју-тел, које се бави искључиво улагањима у тзв. стартапе који развијају високу технологију са нагласком на масовном прикупљању личних података. Иако нема доказа да је Ин-кју-тел дао финансијску инјекцију и Фејсбуку кад је Закерберг очајнички ловио спонзоре 2004. и 2005., постоје показатељи повезаности Питера Тила, првобитног улагача у Фејсбук, са појединцима блиским Ин-кју-телу.
Обесплатформљење неподобних
Куда све то води је најозбиљнији аспект читаве ситуације.
Не гуше се сви. Забрањују се и блокирају антиглобалисти, националисти, новинари који откривају најстроже чуване тајне глобалистичке олигархије, њене најекстремније планове и, све више, њене најмрачније девијације и настраности. Џоунс је, на примјер, вјечито био најбучнији разоткривач лажираних инцидената који су служили као окидачи за војне или политичке интервенције, било у Америци, или, рецимо, у Сирији. И већ су неки конзервативни аналитичари повезали блокаду Џоунса са предвиђеним лажирањем новог хемијског напада у Сирији, који би Џоунс на свој начин раскринкавао.
Забрањују се истраживачи и коментатори који критикују процесе које очевидно теже да упропасте друштва која они сматрају својим, попут инвазије исиланата, разбијања државних граница, свемоћ банкарских интереса, заштита педофилских мрежа и секти, опасности по јавно здравље итд. Форсирају се наративи и извјештаји засновани на лажима, анонимним изворима и спиновима, а такви се могу одржати само ако се не чује опонирање, ако се блокирају гласови који их оспоравају, ако се обесплатформи конкуренција владајућој идеологији и програму.
Док је Алекс Џоунс држао слово новинарима окупљеним због сенатора Рубија, иза леђа му се чуо глас који у бијесу пита: “Зашто му дајете медијски простор?“ У томе и јесте суштина, у монополизацији. Ја имам право да ме чују, ти немаш. Држава, која по закону не смије ограничавати слободу говора, препустила је ту функцију приватним службама, које је, по многим показатељима, сама створила, или ако није, а онда ставила под контролу. Колико год је интернет отворио бесконачност приступа каналима информисања, толико је омогућио и бесконачно множење тачака контроле тих канала и садржаја који њима колају. Ти контролори дају или не дају простор. Они суде чије ријечи треба да се слушају, а чије не. Они су платформа, и Кербери јавне мисли. То је опасно, јер ма колико често држава није неутрална, приватизовање контроле над јавном мисли и изразом од стране наддржавних медијских агената је далеко опасније.
Још је опаснија једна друга ствар.
Колико год Сједињене државе биле носилац империјализма и агресивни тлачитељ планете, код своје куће оне се вјечито труде да одрже систем који дјелује праведно и, прије свега, привлачно очима и срцима неамериканаца на чије врбовање рачуна империјалистички подухват и без којег не би био то што већ пар вијекова јесте. Не постаје се Империја само силом него и милом и пројекцијом привлачности идеала на коју се лијепе масе потребних сљедбеника широм планете. Ширење имиџа доброг момка је била кључна компонента америчко-атлантистичког империјализма, а слобода говора је не само суштина тог имиџа у идеолошком смислу, него првенствено практичан предуслов моћи стваралаштва империјалистичког садржаја слободом израза која мами и придобија нове сљедбенике, жељне припадности баш тој слици идеалног друштва.
Имиџ доброг момка је одавно нарушен, али чињеница да је глобалистичка олигархија вољна свјесно и активно рушити ту слику говори или да се више ничега не боји и да јој опстанак и развој не зависе од производње симпатије, што је застрашујуће, или да је престрашена својим изгледима, да скида рукавице и да ће се са пријетњама разрачунавати свим расположивим средствима.
Да сад поустају из гробова Замјатин, Орвел и Хаксли, завадили би се само око тога кога је од њих тројице глобалистичка олигархија у највећој мјери проучила и послушала. Ми, смртници и корисници информација, слободномислећи и слободноговорећи, имамо тежак избор: повући се са платформи из протеста и преселити се на неке неутралније, чекати да дођу и по нас или супротставити се још жешће, ту, гдје се рат води.
..
Kako ono kažu, i negativna reklama je ipak reklama.
Od onda kada je Aleks Džouns rekao da se iza Hilari osjeća miris sumpora, a Hilari nakon nekoliko mjeseci ignorisanja zapitala ko je uopšte taj Aleks, i pozvala javnost da mu ne vjeruju, taj dan je pojam Alex Jones bio najtraženiji na google pretraživaču. Kasnije joj se Džouns, u svom stilu, zahvaljivao na besplatnoj reklami.
Od kako je Aleks razotkrio učesnike skupa u „boemskom šumarku“ (Bohemian Grove) gdje su spaljivali lutku i vršili niz satanskih obreda, javnost je ostala zapaljena kad su objavljena imena učesnika, tada kreće neviđena demonizacija Aleksa Džounsa i svih ko se usudio njemu pridružiti u borbi za otkrivanje istine. I bezmalo demonizacija i blaćenje njegovog lika i djela traje i dan danas.
Banovanje tj zabrana fejsbuk i tviter profila je pokušaj da se ućutka, i bilo je očekivano, samo je bilo pitanje vremena, i još jedan dokaz koliko ga smatraju opasnim za svoje nečasne radnje.
Ne zovu džaba dolazak Trampa na mjesto predsjednika SAD drugom američkom revolucijom, šire planetarne narodne mase nisu svjesne posljedica.
Samo bolesno ljubomorni ljudi zavide Trampu što ima više para, što ima ljepšu i mlađu ženu od njih, što je uspješniji više nego što će to ikad biti, prozivaju ga da je realiti zvijezda, ali nikad neće shvatiti za šta se i protiv koga ili čega Tramp bori.
Aleks Džouns i Tramp su povezani ideološki, banovanje je udarac takođe protiv Trampa, ne smiju banovati predsjednika SAD ali mogu one koji ga podržavaju.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Проблем је, ипак, кад ти одузму платформе. Јесте реклама, али на кратко. Заборави се то. Ко данас прича о Мајлу Јанопулосу. Ето, њега сам и ја потпуно заборавио да поменем, а он је био на све стране. Није он ниво Џоунса, нити је толико опасан, али јесте био трн у оку, па су скинули, забранили, и сад је нестао, не чује се.
А то за Трампа је тачно донекле, јер многи схватају за шта се или против чега се он бори, па га опет нападају и мрзе јер примају сигнале – и паре – од оних које Трамп руши.
Кад банују Трампа, а није немогуће, онда ће се отворити читав низ нових платформи и интернет ће се потпуно поцијепати.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Te društvene mreže su mnogo centralizovane. Ova dešavanja su prilika za druge da promovišu svoje platforme na kojima ne bi vladala takva cenzura.
Ne bi trebalo dolaziti u poziciju da se bude zavistan od jedne društvene mreže. Eto gde je otišao ovaj svet, propast zbog cenzure na Tviteru.
https://nkatic.wordpress.com/2017/04/15/o-laznim-vestima-ili-ko-ima-monopol-na-laz/
Ovaj Katicev tekst je koristan sto se tice ove teme.
Sto se tice Dzounsa, on voli trandže.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Jovan T.
Коментар је изузетно површан. Управо је Небојша од Лондре, када сам га прозвао због нетачних, површиних коментар, а и због незнања, ЛАДНО саопштио, да моје коментаре неће објављивати, јер му се не допада ТОН мојих коментара. Очигледно, да нисте пратили сајт дотичног и да сте површни у коментарисању.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Jovan T.
Ја сам прилично загуљен лик, па Вам могу послати документацију о паметовању Небојше од Лондре, чувеног политичко-економског „аналитичара. Где само нађосте дотичног?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Алтернативне платформе већ постоје, али су слабо развијене. Развијаће се како вријеме одмиче и како се обесплатформљење заоштрава. Да ли је то добро?
Добро је јер ће се активисти имати гдје промовисати, али лоше је што ће их видјети само истомишљеници. Продубљује се јаз између идеологија, и јаче се маргинализују конзервативци. Питање је како срушити Фејсбук и Твитер, па онда се дијелити. Док год је Фејсбук доминантан, силазак је маргинализација себе.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Читам ово и питам се, шта је ту ново. На веома приземном нивоу, ја сам то већ доживео. Бар три сајта не пуштају моје коментаре. И нико ни реч није прозборио о томе. Многе „борце “ за нслободо медија сам на то упозорио и нико ни речи. А ја сам ситна буранија, да не може бити ситнија! Сада ће сви да се праве наивни и запрепашћени шта раде светски власници мрежа. А исто то већ дуже времена примењују „власници“ сиротињских сајтова. И сајт СТАЊЕ СТВАРИ је прено овај материјал, али нема шансе, да ја тамо објавим коментар. А био сам и „акционар“ када је идеја покретана.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Video sam to kod Katica kad je zabranio Vase komentare. A sto se tice Stanja Stvari Vi komentarisite pod lažnim imenom.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Jovan T.
Све горе од горег! Видели сте, а ништа нисте написали у име „слободе медија“, а сада пишете у вези светских моћника!!??
Колико је мени познато прималац „Стање“, као и свако други види са ког мејла је дошао коментар. Тамо сам обавестио већину „акционара“, али се нико није јавио у вези тога. Очекујем, да ће сви они да скоче у одбрану Џуонса, када сазнају. Верујем, да неки и знају али ћуте.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Зашто вас је Лазић блокирао?
И да ли је блокирао систематски све који мисле као ви? Ако јесте, онда је то на идеолошкој основи и има логике поредити то са поентама из текста. Ако није, онда је везано за ваш лични наступ и нема везе са обесплатформљењем политичких неистомишљеника.
Ово о чему ја говорим је малтене програмско и толико изражено идеолошко, јер се толеришу најбљутавије ствари, позиви на убиство предсједника, на силовање нечије дјеце, отворени расизам према једној раси, а уклањају се људи због прејако изражених политичких ставова.
Уклањање само по себи јесте ствар уредника, ничија випе. Тржиште ће рећи је ли таква уредничка политика добра или није. Али овдје је посриједи спрега приватних интереса са интересима који одређеним програмом управљају друштвом.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Још је опаснија једна трећа, а можда прва ствар. Чињеница да су сви могући политичари почели да се шегаче на друштвеним мрежама, чини ми се да је утицала на многе, да се потпуно окрену профилима дотичних. Верујем, да су добили привид, да се баве и прате политику. Последица је, да у реалном политичком животу има мало стварних учесника. Задовољавамо се читањем и коментарисањем и верујемо, да од тога име неке користи. Значи добили смо место за зезање, док нас неко не избаци. Ово се наравно односи пре свега на Србију. Да такључим. Морамо се вратити реалном страначком животу, јер се само тако можемо борити за неке политичке и животне циљеве.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Možete da komentarišete pod izmišljenim mejlom. Za Katica sam kasno video, kad sam citao forum.
U pravu ste za stranacko koji delovanje, mada tu postoje barem dve prepreke:
1. Ljudi nece u kaljugu – politički protivnici se na najgore nacine blate i izvrgavaju ruglu preko tabloida i društvenih mreža i vecina postenog sveta nece u tome da učestvuje, da ne pominjem kakvo mišljenje vlada o politicarima. Ne postoji kulturna debata.
2. Nase stranke nemaju dug vek trajanja – jednostavno brzo propadaju, setite se SPO-a, SPS, SRS, DS itd. da ne pominjem manje stranke. Za ozbiljne rezultate potrebna je stabilna stranka i dugoročno političko delovanje. Recimo Zlatna Zora u Grckoj postoji od 1985. godine a sad su treca najjača stranka. Decenijama nisu imali ozbiljan rezultat ali zahvaljujući upornosti, postojanosti i ozbiljnosti sad su tu gde jesu.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Treba nam stranka ozbiljnih ljudi, sa ozbiljnim programom a ne gomilom opštih mesta i uobičajenih fraza.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Јоване, молим за објашњење, шта подразумевате под „озбиљним људима“ и шта је то „озбиљан програм“. И ово сте олако написали. Као да ни један страначки програм нисте видели? Сви који су водећи људи у нашим странкама су ОЗБИЉНИ људи. Неупоредиво озбиљнији од Јована Т. анонимуса.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Друштвене мреже јесу и важан политички форум, али ако се олако и погрешно схвате, постају баш то што сте описали. И ту и тај ваш принцип неанонимности постаје валиднији. Општење лицем у лице на нивоу политичког активизма повлачи већу одговорност за изречено, а тиме и спутава појединце у лупетању и неодговорним изјавама. Даље, то се преноси и на дејство, јер су мање шансе да се неко активира послије обећања анонимцима са друштевних мрежа него послије заузимања става пред стварним људима који ће га цијенити (или неће) по том ставу и (не)стајању иза својих ријечи.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Озбиљно ми иде на ганглије, да људи не схватају, да је иступ на мрежама, само и једино може бити, допуна за озбиљан политички рад. Наравно, под претпоставком, да желимо, да се бавимо политиком и учествујемо у политичком животу. Учешће на друштвеним мрежама, без учешћа у политичком животу је најобичније самозадовољавање, тачније ОНАНИСАЊЕ. Покушавам сопственим присуство на већини протеста и окупљања у Београду, да дам, скоро безвредан допринос неким захтевима. И шта видим? Никог нема! У неописивом броју текстова политичких и економских „аналитичара“ нема НИЈЕДНОГ, који макар физичким присуством подржава протест или окупљање. Шта рећи о разним анонимусима, који паметују, а не пада им на памет, да се појаве. Разумевање шта значи политички живот нема ни говора. Невероватно је колики број анонимуса и не само њих замишља, да постоји неки други пут осим активности у страначком животу. И како кренути са мртве тачке? Зар нисмо свесни, да НЕКО може да нас искључи? И шта се онда дешава без личног, физичког контакта?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Потписујем. Немам шта да додам, осим да сам посљедњих година и сам крив по тој оптужници.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Господине Ивковић, нисте Ви ништа криви. Пишете одличне текстове, живите у белом свету, нисте претворили сајт у ријалити шоу са безброј реклама, које немају везе са „политиком“ уредништва. Мислим да је то са Ваше стране довољно. Ови овдашњи, су они који нису спремни да се помере од тастатуре. Мислите ли, да је неко дошао на позив Покрета 1389 на Породично окупљање у време Циркуса прошле недеље? Мало било Циркузана, а још мање оних који поштују и подржавају породичне вредности.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
@Jovan T.
Савет да коментаришем као „измишљени лик“ је бесмислен. Зар нисте до сада приметили, да по том питању имам другачији став?
1. Ја сам против става, да су други КАЉУГА, а ја као нисам. Одакле Вам идеја, да су други каљуга, а да Ви нисте, јер пишете под псеудонимом? Никада о политичарима није постојало мишљење које је одисало симпатијама. Напротив!
2. Заиста сте површни! На простору Балкана, вишестраначје постоји 30 година, а све странке које спомињете постоје и данас. У Грчкој вишестраначје постоји знатно дуже, те је пример Златне зоре сасвим погрешан, јер та странка постоји 5-6 година дуже од поменутих домаћих странака.
Очигледно је, да смо спремни да критикујемо и на друге да пребацујемо кривицу Да ли сте и колико пута, макар физичким присуством, подржали неки протест? Да ли сте били на Видовданском протесту? Странке то окупљање нису подржале, а сумњам да сте Ви били. Био Веља, сликао се, рекао у ко зна чији микрофон пар речи и отишао. Замислите, да смо се прикључили странкама и да смо као чланови странке дошли на Видовданско окупљање. Ако покушамо, да макар мало будемо објективни, очигледно је, да се политички живот у Србији креће набоље и поред свих препрека, које власт организује и поред веровања, да је све то КАЉУГА, а ми нећемо у каљугу.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Mislio sam na to kako SNS tretira svoje protivnike a verovatno bi ih i drugi tako tretirali da su na vlasti. Setite se kako su Jankovića optuživali za ubistvo, Jeremića neprekidno optužuju od toga da je lopov do toga da radi za Siptare. Nedavno smo mogli da vidimo da rezimski tabloidi optužuju opoziju da je bukvalno naterala Merkelovu da se protivi razmeni teritorija. Ovakve stvari mogu otići i do fizičkog napada, to je verovatnije na lokalnom nivou, sto mogu da posvedočim.
Ne verujem da bi npr. neki fini i pametni profesor mogao ovo da istrpi. I da itekako ne vlada dobro misljene o politicarima i u skladu sa tim ljudi ne telo da im se kvari ugled.
Te stranke iako postoje postoje na nivou ststisticke greske. Bilo je mnogo stranaka koje neverovatno brzo propadaju. Setite se Srpskog Preporoda, postojali su dok nisu izgubili na izborima. Sad imamo pokret ROD i pokret Dostojni Srbije, garantujem vam da ce se oba raspasti. Mogu i da se kladim. Jednostavno sve je tako amaterski.
Sto se tice protesta nedavno sam ucestvovao na onom zbog poskupljenja goriva.
Sto se tice ozbiljnosti recimo Zaverenike je vodila Milica dok je bila studentkinja, a nista bez sede brade kazem vam.
Kad smo kod programa, ljudi kod nas i ne citaju programe. I moram da kažem da program nije deset tačaka.
Kako se to krece na bolje?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
@Jovan T.
Библиотека „Бранко Миљковић“ , Београд, Булевар краља Александра 298. Отварање у понедељак, 10. 09. 2108. У 18. сати учестују: Владо Ђукановић, лингвиста, Данко Перић, новинар, Лепомир Ивковић, глумац
Свиђа ми сеСвиђа ми се
@Jovan T.
Значи МИСЛИЛИ СТЕ!!?? Заборављате шта се написали? Као што рекох површни сте! Па сте недоречени. Које су то странке, које „postoje na nivou ststisticke greske.“? Очигледно је да не разликујете политичку странку од удружења. Програме не читате ни ви, јер програм политичке странке није нешто у десет тачака. И шта пишете, учествовали сте поводом горива? Знате ли ко је организовао тај протест? Закрчило пар возила улице, а остали „учествовали“ јер нису могли да прођу? И испаде, да је по Јовану Т најважнији и једини проблем поскупљење горива? Дадох ли ја мој мејл? Па ето могућности, да Јован Т добијa обавештењa и од другим протестима, ако реши да изађе из анонимности. slobodan.mlinarevic@gmail.com
Колико данас 10.09. у 18. сати Удружење Србски културни центар „Ћирилица” Београд у сарадњи са Удружењем Крајишника организује дешавање у Библиотеци „Бранко Миљковић”, где ће бити речи о Сави Мркаљу, једном од првих реформатора српског језика. Увеличајте физичким присуством отварање изложбе, као што ћу ја.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Господине Ивковић, пишете:“Уклањање само по себи јесте ствар уредника, ничија випе.“. Ако је тако нема разлике између Џоунса и мене. На нивоу сајтова угловном их прате они који траже подршку својим размишљањима. И на светским мрежама је слично. Свако прати оно што потврђује претходна сазнања. Нема шансе, да било ко све прати. Мени, као још увек радозналом човеку, веће је задовољстово да сазнам нешто ново, него да тражим потврде за моје „знање“. И управо сам због тога „протериван“. Можда би Ви, као пратилац, отрпели, да „власник“ сајта пусти материјал, који је нетачан, у коме су полуистине и уопштене увреде на рачун појединаца и организација уз гомилу глупости у коментарима. На моју несрећу, ја НЕ МОГУ. Уосталом, видите моје коментаре. Ви сте овде „нежни“, што је у реду, јер сте власник сајта. Морам ли и ја бити нежан? Тек према анонимусима не осећам никакву „нежност“. Беше овде „дијалог“ између А.Јовановића и мене. Знате како је то изгледало. Пређосмо на директну везу и испостави се, да ми Ацо, после „удбаша“ унапреди у „руског хакера“. И сада се одлично разумемо и „на вези смо“. На крају, ја нисам прекршио ништа од онога што пише у „правилима“ на поменутим сајтовима, сигуран сам да ни Џоунс ништа слично није урадио и завршисмо исто. Ко стоји иза светских мрежа, ко руководи и какви су интереси у питању, као и ко стоји иза сајтова, ко руководи и какви су нечији лични интереси је сасвим друго питање. Овде је питање, зашто ми не реагујемо када се нешто деси у непосредној близини, Јован Т пише поводом Џоунса, а ништа није написао поводом, а пише да је упознат, повод мог случаја код Катића?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Дежа ви.
Има само неколико сајтова на чије текстове сам претплаћен и е-поштом (ако ми нове објаве промакну на РСС-у), један од њих је „Србист“. И отворих чланак, прочитах га (и мислим да је ово први пут да се не слажем с г. Владаном – јер Џоунс је мало комплекснија појава од горе описане, као што и разлог што су прво њега изабрали за „одстрел“ нипошто није тако једноставан као што је горе речено) – кад ево га опет матори удбашки руски хакер Слоба:
1. Који увек пише под својим именом, не могу да поверујем да се ма и једном лажно или под псеудонимом представио.
2. Који о свему има мишљење чак и кад нема благог појма о материји (као о поштовању ауторских права, у која спадају и преводилачка).
3. Али је искрен и није нетрпељив према мишљењу супротном свом:
4. Штавише, демократа је:
„Да такључим. Морамо се вратити реалном страначком животу, јер се само тако можемо борити за неке политичке и животне циљеве.“
Што значи да споро учи.
Као и Џоунс. Кога треба разумети што се у целој својој каријери ниједном није усудио да гукне ко су ти „владари из сенке“ и „Дубинска држава“, јер…није човеку замерити, деца су му по мајци Јевреји.
Итд. О теми цензуре други пут. Ово је било тек постепено враћање у форму.
Поздрав г. Владану, Слоби и свим читаоцима овог блога, бисеру међ преписивачкој, назови патриотској, српској алтернативној медијској продукцији.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Добро нам дошао Јовановићу!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Хвала деда. У Каменици – мајстори.
И потпуно предани свом позиву.
Учини ли су ме не само здравијим, него још поноснијим што сам Србин.
Изузетна институција, дивни људи.
Србима ван Србије, не дај Боже да затреба, али ако дође до тога да пумпу морају да оправљају, нека то учине тамо – без погубног учинка по своје финансијско стање.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Заборавих… Пренеси ово „ћириличарима“:
Aram Gareginyan – Jерменин коjи живи у Бугарскоj подиже споменици… — https://www.facebook.com/aram.gareginyan/posts/1853509674686564?comment_id=1867317616639103¬if_id=1536883130791514¬if_t=feedback_reaction_generic
Не бих да јавно објашњавам зашто нећу ја.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Радује што је све добро прошло што се тиче вашег здравља, а радује и што имате ријечи хвале за бар неке дијелове српског здравства.
Такође ме искрено радује што видим позитивне тонове између вас и Слобе, који се, ето, ипак више радује кад га зовете “руским хакером“ него “удбашем“. Видите како се може наћи компромис 🙂
Што се тиче Џоунса… Џоунс је несумњиво противник владајуће елите коју он – а и ја и ви – зовемо глобалистичком, између осталих атрибута. Да би се пак опстало на тој линији 20 и кусур година и напредовало, морају се градити компромиси са моћнијим од себе, тако да сигурно ни Џоунс није имун на повезивање са неким дијеловима те елите. Е, сад, мислим да је погрешно мислити да је сва та олигархија једноумна и од једног интереса. У Америци можеш прозивати и рептилијанце и венецијанско црно племство, али не смијеш Јевреје. С друге стране, не стоје сви амерички Јевреји на истој линији, нити су сви заговорници оних политичких идеологија које сврставамо у глобалистичке. Тешко је нешто отписати на читав народ, посебно што се никад и ни у једној историјској ситуацији не може тврдити нити доказати да је читав један народ био на истој политичкој линији.
Џоунс је и сензационалиста, потпуно у духу времена, као што је Сиенен сензационалистички на другом крају идеолошког спектра. Сензационалисти су популарни, јер да нису, био би Рон Пол предсједник САД-а, а не Трамп. И да не заборавим, амерички народ воли да чује приче које пласира Џоунс, јер му то објашњава ствари које му се чине истините, а које му глобалистички медијско-образовни комплекс представља као неистините или као теорије завјере. Интернет је омогућио да падну једни ауторитет и да се уздигну други.
Ено, данас читам интервју Била Гејтса у којем буквално каже да га плаше пад народног поуздања у ауторитете, медијске, медицинске итд. Добро је што се плаши. Али уплашио је и он мене најавом да се очекује епидемија разорне болести Икс, о којој нико ништа не зна. Он би требало да зна.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Као што видите по брзом одговору, зависност од интернета нисам изгубио. Напротив, већ сам договорио нешто о Линуксу за један чачански портал…
Што је, али само делићем, мој скромни одговор на чињења Гејтса.
Са маторим удбашким руским хакером никакав компромис нит сам тражио, нит нашао. Једноставно, видех да човек није злонамеран, а с њим расправљати…ћорава посла. Имамо и неке заједничке пријатеље, подржавамо општу употребу ћирилице…довољно.
Лично, Џоунсу доста дугујем. Заинтересовао ме је за приличан број питања. И слажем се са Вама да медији не трпе апсолутну принципијелност, што је он и доказао.
Једноставно, више га не слушам. Пратим Infowars и понешто одатле прочитам.
У сваком случају, Владане, начели сте једдну тему од опште, глобалне важности: тзв. регулацију интернета.
А то је превише за коментар. Чак и кад би ми било све јасно по том питању…
Итд. Претерах. Куцај мало па за појас задени 🙂
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Добро је кад Срби нађу мали разлог да се слажу, умјесто што траже мали разлог да се не слажу. Али истина је, добра намјера је кључни елемент.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ви не морате бити њежни. Ја не одговарам за ваше ријечи. Нити ћу их као такве уклањати. То сам већ објашњавао.
Што се тиче поређења вас и Џоунса, зато сам и питао горе зашто вас је Лазић (или Катић) блокирао. Џоунс није једини кога су скинули, нити први, нити десети, само је изазвао највећу пажњу. Али код њега и њему сличних у Америци и другдје на Западу постоји шаблон: уклањају се конзервативци. На твитеру не скидају људе који флертују са педофилијом кроз изјаве, али скидају Џоунса који провоцира новинара Сиенена који лаже. Новинарка Њујорк Тајмса отворено, више пута, пљуне на читаву бијелу расу на твитеру, и ником ништа. О безименим и небитним корисницима и њиховим расистичким изјавама да и не говорим. У томе је разлика.
Да ли и српски портали блокирају не само вас него и ваше истомишљенике? Ако да, онда треба установити који је то идеолошки став у име којег дјелују ти уредници који блокирају вас, а који је то идеолошки став због којег вас блокирају.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ма где слобода на Интернету?! Само реци људима истину, и не брини да те неће протерати.
Можете ли се сетити неке познате личности да се супротставио фамозној политичкој коректности а да није обр’о бостан?Ето, ан пасан, Боби Фишер, Сноуден… Сад овај за кога ето ја нисам ни чуо…
Па кад њих прогоне, где неће обичне људе који немају заштиту јавног мњења. Опет, покушајте да се сетите – колико је људи привођено код нас на „информативне разговоре“ због писања на ФБ и сл?
Колико је хаковано портала који су се осмелили да објављују чланке који „узбуђују јавност“?
Мислите да су неки мањи сајтови, који на први поглед изгледају патриотски, ван система (да их не именујем, пошто власници прате преко плота шта се где пише)? Ако јесу, што толико коментатора банују? Негују, је л’, „култутру дијалога“ и те високе вредности? Имате право да напишете „Браво Професоре, још једна блистава анализа!“ и да задовољно цокћете док бројите задобијене лајкове. Критика чланка, таман посла!
И шта се десило? Завладао мир у сајбер простору. Пуштају „дубоки цензори“ понешто, да се не каже да је здрав разум „на службеном путу“, пуштају циркусанте попут Ведране Рудан, Басаре и друштва са истог цирк-плаца, и цртани филм у пола осам, па хајте на спавање, сутра се ради.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Приватизација је кад забрану врше приватне платформе умјесто државе, како смо традиционално навикли. Поента и јесте да је или држава препустила приватним фирмама да регулишу јавни говор, или су јој оне отеле примат. Држави одговара овако, јер не сноси одговорност за слободу говора.
Говорим о државама у којима се слобода говора традиционално вреднује. Не о Србији. У Србији не постоји институционална заштита слободе говора, нити је икад постојала, осим номинално, у неким периодима. Говорио сам конкретно о Америци, гдје је слобода говора уставна институција, не због тога што народ треба да има право на њу из неких слободарских разлога, него зато што су доминантне политичке фракције врло ране сконтале да не могу подривати једна другу без загарантоване слободе израза. Значи, говорим о слободи говора тамо гдје је она развијана као политичка институција кроз раздобља, а не тамо гдје она никад није ни била релевантан дио политичке нити правне културе.
У Америци се генерално неподобан и непожељан израз није никад забрањивао, него се потискивао, игнорисао и није му се давала платформа. На интернету доминира подобан израз, јер народ је масовно подобан и иде низ длаку властима, али пошто су отворени канали приступа свима, доспјело је у јавност и мноштво истине која кад се чује, не оставља равнодушним, па се муњевито прихвата и шири. Зато се са игнорисања прешло на забране, које не чини конвенционална држава јер је противуставно, али плутократска олигархија је одавно успоставила упоришта моћи којима је држава само партнер и често слуга.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Никада не користи упоређивати се са Америком. Све је тамо другачије. Што се тиче Србије у делимичном осврту на Србију Ђорђе је потпуно у праву. Бројни корисници интернета су спремни, да спроводе цензуру, иако се представљају као борци против цензуре.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Објаснио сам зашто је Америка адекватан примјер. Србија није релевантно политичко друштво да се кроз њега посматра слобода говора и развој ње као демократске институције. Америка јесте. Ријечју, ако се ово дешава у Америци, другдје може бити само горе.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Господине Ивковић, написах последњи коментар, више као подсетник мени и другима. Јасно је мени да сте писали о Америци и да сам ја и остали отишли на Србију, па сам себе „укорио“ због тога!
Свиђа ми сеСвиђа ми се