Навијати за Србију на предстојећем Свјетском првенству или не, питање је сад.
Какво је то глупо и непатриотско питање, загаламиће раја. Али док раја кињи и праведнички проклиње, и док навијачи пјене око тога је ли селектор Младен Крстајић повео најбоље, може ли се тући Костарика, ко ће сломити ноге Шаћирију, и је ли довољан успјех сам пласман у Русију, мене озбиљније и филозофскије бриге море.
Како навијати за некога ко не навија за себе? Како и у чему подржавати оне који се не крећу ка циљу ка којем их бодримо?
Филозофирам, а? Да видимо…
Ето, рецимо, гледаћемо утакмицу против Костарике. Сваки нормалан Србин који гледа ту утакмицу ће жељети свим срцем да Србија побиједи, и зато што је побједа увијек жељена, а и из стратешких раз
лога, јер ако не тучемо Костарику, можемо се паковати. Значи, ја ћу да цичим, да се нервирам, да се дерем на телевизор, да редам најмилије што Србима, што Костариканцима, што судији, а моји Срби ће по обичају да се вуцарају по терену, да не улијећу клизеће, да не кидају мекану руску траву зубима… Ка чему их ја то онда бодрим?
Контате ли моју филозофско-логичку недоумицу?
Како знам да ће се вући по терену? Мало из горког искуства, али више из чињенице да репрезентација није ни послата у Русију да се бори за успјех.

Поучен дугогодишњим искуством, које дијеле сви Срби, уважавали га или не, знам да српске, СЦГ или СРЈ фудбалске репрезентације нису ни послате ни мотивисане да на великим такмичењима постигну успјех. Нећу да набрајам искуства од 1998. до 2014., изнервираћу се. Све се зна, сви смо се нервирали, а негативне емоције се добро памте.
Тако и овог пута, ФСС, врховна организација српског фудбала која сноси одговорност за успјехе и неуспјехе, смијени живог, здравог и узбрдо брзог селектора који је постигао пласман. Релевантни разлози смјене нису никад дати. Нисам ја никакав апологета Славољуба Муслина, али одлука којом рушиш самопоуздање тима смјеном побједничког вође и стратега, а без разлога, не може бити донесена од стране људи којима је стало до успјеха репрезентације, српског фудбала и славе српског имена.
Да, тако је.
Славиши Кокези и људима у Савезу, утаљеним са свемогућим агентима фудбалера који ведре и облаче, и састављају тим, није стало до успјеха српског фудбала. Да јесте, не би био смијењен стручњак који је пласманом постигао успјех.
Ако то није довољан доказ да Савез не иде на успјех, долазимо до још штетнијег потеза постављања Муслинове замјене. Дакле, смијениш побједничког селектора пред Првенство и замијениш га човјеком који није фудбалски тренер уопште. Не знам да ли је икад на Првенству иједну земљу водио човјек који није фудбалски тренер, али ако јесте, неко крајње глуп или злонамјеран је донио и ту одлуку, као и ову Кокезину.
Крстајић је био одличан фудбалер, то сви знамо, што му не даје значајну шансу да буде успјешан тренер ни у пјетлићима. О томе какав лудак или злонамјерник мораш бити да таквом “стручњаку“ повјериш репрезентацију је илузорно и говорити. А чињеница да се без доказаног знања и искуства прихватио посла говори да ни Крстајић није много бољи од Кокезе и фудбалске мафије око њега. Замислимо да је краљ Александар унаприједио каплара у генерала и дао му Степину команду. То је рецепт за пропаст и то би показивало да је Александар или лудак или да намјерно уништава српску војску. А тај каплар би био саучесник у том уништењу.

С обзиром на све ово, ко може и да помисли да Србија иде у Русију да се бори за успјех. Ко жели успјех? Кокеза? Не, да жели успјех не би смјењивао Муслина. Крстајић? Не, да жели успјех репрезентације, захвалио би се на понуди и предложио неког стручњака да води тим. Он можда жели да побиједи, и да се лично истакне, као и онај каплар са Цера, али ваљда жеље треба да су у складу са могућностима, а не што је баби мило. Не може каплар командовати армијом.
Једна је ствар кад повучеш примјерене стратешке потезе, па и минимално логичне и одговорне, па одеш на такмичење и подбациш јер си слаб, јер су противници прејаки, јер доживиш пехове, повреде, и слично. Бар си одрадио оно што је до тебе, поштено, савјесно и у циљу што бољег резултата. Сасвим је друга ствар кад повучеш све потезе који иду воде неуспјеху, без минимума логике и одговорности према нацији, тиму и спорту.
И како ја сад да навијам за такву репрезентацију?
Кажу, али навијај за играче. Како, кад су и они саучесници у овој подвали? Па, и у досадашњим катастрофама су играчи учествовали на кључан начин и без њихове вољне сарадње не би ни било катастрофа.
Кажу, навијај за Немању Матића, он је људина, издржава пола села.
Свака му част, навијам за њега да игра успјешно још 15 година и да заради још 100 милиона фунти. То он може и без Кокезе и Крстајића. Је л’ то довољно да навијам и за Кокезу?
Кажу, али навијај за грб и заставу. Па, да нема грба и застава и српског имена у ћошку екрана, ја ово не бих ни писао, ове теме не би ни било. Ту и јесте моја недоумица. Грб и застава не играју, они могу да се прославе или да се осрамоте, и ја управо и расправљам да ли има смисла бодрити оне за које основано сумњаш да немају намјеру да их прославе.
Како да навијам за некога за кога мислим да свјесно срамоти српску тробојску и орлове?

Наравно да нећу навијати да Србија губи. Наравно да ми не пада на памет да подржавам неку другу земљу. Фудбал ме изван националне сфере и не занима као гледалачки доживљај, нити Свјетско првенство као глобалистичка смотра. И наравно да навијање не подразумијева пуке симпатије према тиму него и емотивно и здушно учествовање у бодрењу, уз све емотивне околности које носе побједа или пораз.
Али питање логике, које и даље стоји, је: ако екипа не игра да оствари што бољи резултат, у чему их ја то онда бодрим? Ја могу само да их бодрим да остваре оно за шта се боре, а глупо је навијати за њихов успјех, а читавом подухвату је успјех на терену задња рупа на свирали.
Да ли да их бодрим да Крстајић и Кокеза остваре свој циљ?
Можда ни Муслинов тим не би дао ни гола у Русији. Па, осрамотио се један Радомир Антић, а да не може Муслин. Можда ће Крстајићев неким чудом проћи групу. Али предвиђања се ударају према шансама, а шансе према потезима који их повећавају или смањују. Повучени су потези који ем смањују шансе, ем су нерезонски у оквирном посматрању стратегије, не само спортске, него кадровске уопште.
Замислимо да је Савез смијенио Антића пред пут у Јужну Африку 2010. и поставио, рецимо, Матеју Кежмана. Ко би на тај потез у том тренутку гледао као на стратешки исправан?
И за шта би се ту имало навијати? Да се Србија осрамоти?
Мени је тешко да навијам за то да се осрамоти српско име, дрес, химна, грб. Моја подршка не може ићи људима који, кријући се иза светиња, упропаштавају све на шта би Срби могли бити поносни, а за рачун мутних личних интереса. Моја подршка не може ићи људима који злоупотребљавају српску емоцију према националном тиму, тробојци, грбу, химни, да ушићаре, уништавајући истовремено реалне капацитете за побједу, за успјех, за развој, за понос
Основна теза текста је прилично разумљива. Међутим, разликовање Муслина, Кокезе и Крстајића, уз спомињање Антића је под знаком питања. Зар је ту Муслин невинашце. Па и он је недоказани тренер, који је био изненађујући избор. Избор Крстајића је било још веће изненађење. Да ли је нужно да селектор репрезентације буде школовани тренер? Рекао бих да није. Могуће је, да нисте упознати, да родитељи потписују уговоре са менаџерима уместо малолетне деце? Та деца воле фудбал, грче се и муче годинама, упливавају у мутне воде, али воле фудбал и очекују подршку навијача. Надам се, да се можемо сложити, да и одрасли људи, репрезентативци, воле фудбал и да се боре за добар резултат, који подразумева и пословни резултат. Иако око њих има свега и свачега, тешко да су они носиоци „послова“ у фудбалу. Ако би се и у другим спортовима поставило слично питање, могли би да закључимо, да је и у другим спортовима слично. Последично, закључак би био: Немојмо навијати за репрезентацију! Ја сам против таквог закључка! Навијам за репрезентацију због оних на терену, а не због оних који су около.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Прво, Муслин није недоказан тренер, него је у том послу од 1988., и тренирао је играче попут Зидана, Лизаразуа итд. То га не чини легендарним тренером и врхунским стручњаком, али је искусан тренер који по својим предиспозицијама и каријери није био неразуман избор кад је постављен. Можда имамо бољих кандидата, али далеко више имамо горих од Муслина. Ми врхунских тренера са свјетским искуством и немамо, а да већ нису били селектори.
Крстајић није фудбалски тренер уопште, тако да не би требало да буде ни кандидат. Мени неко ко није грађевински инжењер није уопште кандидат да гради мост. Можда ће га он и изградити да не падне, али није ни разумно ни одговорно да му се понуди да покуша.
Смијенити успјешног тренера пред СП, а Муслин је успјешан по свим мјерилима јер је успио квалификовати тим за СП, и други параметри не могу бити битни, само по себи показује лошу намјеру и немар према успјеху. То не кажем ја, то каже сто година фудбалске историје и искуства.
Поставити човјека који није тренер да прву утакмицу у животу са клупе води на највећем могућем такмичењу је сулудо, а пошто ту нико није луд, онда је злонамјерно према репрезентацији, према играчима, према дресу, грбу, српском имену, српским навијачима. Ако каниш побиједити, не смијеш изгубити, а ако ставиш каплара за војводу, свјесно минимализујеш изгледе за побједу.
Ако ти играчи који изгарају за фудбал морају то да трпе, а не морају, њима бујрум. Мени је фудбал баш, баш, баш споредна ствар у животу, и један од разлога томе је што сам давних дана провалио да је он прво и доминантно бизнис (прање пара, трансфери, клађење, рекламе итд), па све остало, и да је све остало, људи, игра, спорт, емоције, навијачи, подређено бизнису. Ја то поштујем, јер и ја волим да зарадим, али не морам учествовати. Неко иде на посао у канцеларију, неко на зелену траву. Нема разлике, осим што ја не зависим од тога да ли се масе ложе на мене и да ли улажу своју емоције у моју каријеру.
Али кад то пређе у национални дрес, у екипу која не игра за зараду, него представља нацију, српску нацију, у репрезентацију на коју народ и навијачи гледају као на више од бизниса и улажу тешке емоције, онда српски фудбал постаје и мени битан, јер волим своју нацију бар колико и тај што шута лопту, ако не и више.
Ако крећемо од становишта љубави према нацији, а не шутања лопте, онда ја имам право да судим о томе ко од представника нације чини штету истој, а ко јој доноси добро. И као што знам да Вучић чини огромну штету Српству на основу потеза које повлачи и њихових очигледних посљедица, и његовом Кокези судим према потезима које повлачи и не навијам за његов начин представљања Србије, јер је злонамјеран и штети Србији.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ако нисмо способни да се сагласимо око тога, да селектор репрезентације није исто што је бити и тренер, тешко се можемо и разумети. Као што написах. Репрезентација има селектора и селектор може да буде свако кога надлежни изаберу. Хвалоспев Муслину нема смисла, јер је прихватио да уђе у посао са надлежнима. Овде је било изненађење и када је изабран. Можда сте упознати са ралозима отказа, али би онда то могли да поделита са нама. Муслин ништа о томе није рекао, а није се позвао на уговор, за разлику од Антића. Има у фудбалу, као и спорту већих лопина од ових које спомињете, али се народ у свету не одриче навијања. Први сте Ви поставили ту тезу. Зар су наши несрећници гори од Платинија, Блатера, па се нико репрезентације не одриче, као што сте Ви учинили. Помињење везе Кокезе и Вучића, обесмишљава разговор.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Једина разлика између “селектора“ и “тренера“ је у томе што селектор не развија играче, него их бира за краткотрајну службу, и од њих тренерском стручношћу гради најбољи могући тим. Је ли се десило негдје некада да селектор није фудбалски тренер? Не знам зашто би се о томе уопште расправљало. Ја не бих никад изабрао аутомеханичара да ме оперише поред живих и доступних хирурга.
Селектор могу бити и ја ако ме изабере предсједник Савеза, али ја се не бих прихватио , јер ја сам катастрофалан избор за селектора и тај који мене изабере није баш паметан или је баш злонамјеран, и према мени, а посебно према репрезентацији.
Ја не говорим о Муслину као Муслину, него као селектору који је остварио највећи успјех са репрезентацијом у посљедњих осам година. Не занима ме његов уговор, јер уговор нико није поменуо као разлог за смјену. ФСС је поменуо његову невољност да укључи млађе играче, конкретно Сергеја са два презимена, као разлог смјене, што је у најбољем случају глуп разлог. Шта се нестручни људи имају мијешати стручњаку у избор играча. Селектор сноси одговорност за успјех играча на терену, и треба бити смијењен пошто постигне неуспјех, а не кад се не предсједнику Савеза не свиђа избор играча који побјеђују.
Па, ваљда је Муслин доказанији стручњак свог посла него Кокеза свог…
Кокеза је добио посао као активиста Радикалне и касније Напредне странке, а не зато што је успјешан спортски радник. Он нема радну биографију везану за спортско управљање прије доласка Вучића на власт. Вучић је једини разлог што је Кокеза неко и нешто. Кад не стекнеш позицију успјесима у стручном раду, него преко везе, шта те брига за стручни рад?
Зар је могуће разговорати о спорту без уплитања политике? Па, спорт је прије свега бизнис, па потом политика која служи бизнису, па тек онда игра и забава.
ПС. Случај Шпаније није релевантан јер је ФС Шпаније смијенио селектора који се у току уговора обећао Реалу. Његов потез је крајње нелојалан и непрофесионалан и то јесте питање које Савез мора да ријеши. Избор једног или двојице играча није ствар Савеза и зато се унајмљују стручњаци за избор играча и стратегију, па их се пусти да раде, па им се оцјењује постигнуто.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Дошли смо до суштине. Смета нам Кокеза јер је у СНС! Чињеница, да фудбал није предмет Вашег занимања води претпоставци, да не пратите збивања у фудбалу. Пример шпанског селектора за Вас није релевантан. Да ли су примери Блатера, Платинија, Бекера релевантнији за сумљиве радње у спорту? Да ли је некоме пало на памет, да не навија за сопствену репрезентацију, јер му се не допада морални лик председника савеза, селектора или неког непримереног догађаја у спортском савезу? Када погледате Муслинову каријеру, видећете, да је ретко где саставио више од две године. У мом друштву, а волимо и пратимо фудбал од малена, сви смо били запрепашћени избором њега за селектора. Очигледно је, да нисте пратили квалификације у којима је наша репрезентација поприлично бедан утисак остављала и провукла се кроз иглене уши. Па селектор је био и Живадиновић, који тренутно жари и пали на ТВ. И опет смо навијали за репрезентацију! Сигуран сам, да се можемо сагласити, да је политика у свим порама живота и то није ништа ново, али пропагирати не навијање за репрезентацију због тога што је Кокеза „неспособан“ и члан СНС је непримерено. Мени је више засметало, што капитен није Ивановић. Синоћ сам пратио разговор Матића, који нам је саопштио, да му је Бане као старији брат и да су и породични пријатељи. Можемо ли замислити, да постоји неки прихватљив разлог, да је Матић прихватио другу особу за капитена, а његов „старији“ брат то заслужује и по броју утакмица за државни тим. Или да очекујемо, да после такве „неправде“ Бане и Матић почну да се шетају по терену? Хтели Ви да признате или не постављени текст је НЕПРИМЕРЕН!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Промашили сте суштину потпуно. Није проблем што је предсједник ФСС-а активиста владајуће странке, него што је нестручан и што свјесно повлачи штетне потезе. А разлог постављења нестручне особе на то мјесто лежи у партократији и политици, па је природно да се криви и врх те партократске пирамиде.
И тај трансфер капитенске траке је један од таквих потеза, али за њега је одговоран Крстајић, а не Кокеза. Чак и ако је наредба Кокезина, надлежност и одговорност су Крстајићеве. Што се тиче непримјерености, слажем се са свиме што је на ту тему написао господин Василије у свом коментару.
Ко срамоти Србију, није га непримјерено ни нападати ни бојкотовати, мада ја нисам никад позвао да се не навија за репрезентацију.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Слободан Млинаревић:
„Да ли је некоме пало на памет, да не навија за сопствену репрезентацију, јер му се не допада морални лик председника савеза, селектора или неког непримереног догађаја у спортском савезу?“
Не само то, већ људима пада на памет да се одрекну чак и држављанства, а због непримерених дешавања у држави.
Светом владају симболи, можда ће вам бити корисно то сазнање.
Симбол је индикација многих ствари, баш као што је црвено светло симбол који нам говори нешто о вероватноћи наиласка тона челика путем који се препречио пред нама.
Гомила Срба је пажљиво пратила симболе: забрана грба са оцилима, бетонирање јама, наредбу ”свог председника” војсци да напусти Словенију, Хрватску, Босну, Македонију, Косово… Благослов СПЦ тој папазјанији. Наредбу другог председника да Срби остану без излаза на море, и предају економије страним лихварима у руке. Трећег, који је казнио оне који су били непослушни. Поступак четвртог који дочекује крвнике са лебом и сољу… Српску цркву која расправља о степену светости Степинца.
Нама је немогуће израчунати колико су Срби демографски ослабљени због тога што су најпроницљивији правилно протумачили симболе, покупили се, и оставили вас да си јебете матер како знате.
Колико су симболи важни, показује и њихова злоупотреба, од коришћења лажних ознака на униформи, до данашњих фолс флаг операција. Сетите се братимљења са Стаљином 1941, са Путином 2017, који су народу слали умирујући сигнал да су Руси иза онога што се дешава.
Тим лажним ознакама Србија неће мобилисати превише квалитетне људе.
Како стоје ствари, ови што сада јашу су наставили да терају оно што је ваљало, истовремено и озбиљно изнервирали оне наивне. Да неко хоће да Србе ували у крвопролиће, довољно би било да изазове нови 27. март, и да се маса поново раздушеви лажним симболом, и крене грлом у јагоде.
На крају крајева, што се фудбала тиче, селектор је нико и ништа, изабран директно од стране апартчика из апарата који послужује крвнике лебом и сољу. То је и те какав симбол који паметнима сугерише да предстојећа забава за народне масе није вредна нервирања.
Имам утисак да је то био савет, а не ”пропагирање ненавијања”, под чиме сте, вероватно, подразумевали бојкот.
За вашу информацију, чак ни бојкот не представља ништа непримерено. Напротив, не само да је легитиман, већ и ефикасан метод отпора терору.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
@Василије
Само се изјасни, да ли ћеш навијати за Србију или не? Што се тиче, „држављанства“, „симбола“ и „бојкота“, који нису предмет текста, ни мојих коментара, предлажем да о томе попричамо директно. Мој мејл slobodan.mlinarevic@gmail.com па се јави.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Господине Ивковић, мој први коментар сам почео: „Основна теза текста је прилично разумљива.“. То се односило на Ваше размишљање о стању у ФСЈ. Даље сам писао о чињеницама, које су нама познате или нису. Написао сам, зашто ћу навијати за репрезентацију, без обзира ко води ФСЈ, ко је селектор, ко је капитен. Написао сам нешто о стручности споменутих. Дао сам и пример, да има ОСУЂЕНИХ спортиста и спортских функционера, па опет се навијачи не одричу репрезентације. Ви не оспоравате наведене чињенице, већ сте сагласни са анонимусом, који објашњава „симболе“, „држављанство“ и „бојкот“ о чему није било речи ни у Вашем тексту, ни у нашим коментарима. Ако се осврнемо и на наслов текста „Како навијати за Кокезину Србију“ лако је закључити, шта је Ваша дилема. Србија, како сам ја досада схватао ваше текстове, је НАША. Није Кокезина! Поред тога, као да сте заборавили, да је у ФСЈ у клубовима било свега и свачега. Ја памтим мало дуже и ништа се много није променило, изузев нешто више цуре информације о дешавањима. И никада нико није државу или клуб проглашавао за „нечију“. Није ФСЈ био неког Булатовића, није Звезда била Ђајићева, није Партизан био Бјековићев и Зечевићев. А навијачи су увек навијали за оне на терену, без обзира, ко их је селектовао. Довољно би било, да Ви и анонимус, саопштите, да ли данас навијамо за СРБИЈУ. И још једну чињеницу да додам. Вероватно Вам није познато, да је Кокеза активан фудбалер. У нижеразредном тиму и данас. Бродарац се тај тим зове и постиже озбиљне резултате у омладинским категоријама. Не познајем, нити сам налетео на човека, који би Кокезу, Крстајића изабрао за посао којим се тренутно баве. Сигурно не бих ни ја. И Ивановићу не бих скинуо капитенску траку.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
@Слободан Млинаревић
Поштовани господине,
Ако је то најбоље што можете да ми реплицирате, онда ћу вам се свакако јавити чим будем продавао свој аутомобил.
Претпостављам да познајете бар некога коме ће требати. Јуче је из Београда отишао ПОСЛЕДЊИ ВОЗ ЗА БАР.
Претходно је станица систематски доведена у такво стање да је нико озбиљан није користио, тако да су овце лако прогутале гашење, а претходно се ”народ” издувао на ”протестима” због рушења неких пар барака.
Са тим проблемима се носите како знате, ми смо заузети сервисирањем западних железница.
Али ту сам да помогнем колико могу – навијаћу за репрезентацију и снабдећу вас половним колима.
Иначе, ја нисам за вас овце чувао, да ми се тако обраћате. У сваком случају, ако имате нешто да кажете, слободни сте да то урадите. Међутим, ако већ укључујете увреде, потрудите се да укључите и садржај у своју поруку.
Много би било лакше на тај начин дискутовати.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
@Василије
Према онима који пишу и коментаришу по интернету без имана и презимена нема разлога за неко поштовање. Без обзира на тај мој став, уколико је коментар вредан пажње и ако се односи на текс и на мој коментар, обраћам се са поштовањем. Ако коментатор, уместо да се држи теме и написано, покуша да ми објасни појмове, који немају везе са темом и оним што сам ја написао, свако поштовање престаје. У овом случају појмове симбол, држављанство и бојкот објашњавати мени кога анонимус не познаје осећам као увреду. Ако се анониму увреди, ја предлажем, да кроз директан контакт успоставимо поштовање. У овом случају, ако ми сазнам у чему се огледа непоштовање са моје стране спреман сам да се извиним. Као што се види прича о половном возили, возу за Бар и Топчидерској станици, која вређа мој разум, поново, показује, да је прелазак на ти био исправан. Ово је озбиљан сајт и покушајмо, да се тако и понашамо. Моја понуда за директну везу и даље стоји. У свему овоме, најважније је да је „Кокезина“ Србија победила.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
“ У овом случају појмове симбол, држављанство и бојкот објашњавати мени кога анонимус не познаје осећам као увреду.“
Антологијски! Деда, овде си сам себе надмашио.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
@Слободан Млинаревић
Коју страну образа ћете ми показати, апсолутно је ваш избор. Ја ништа од вас нисам захтевао, за разлику од вас који од мене опуштено захтевате промену дискурса, у две поруке заредом.
Управо ви сте поменули бојкот, питајући се да ли је могуће да га неко уопште жели. Прилично исцрпно сам вам одговорио на постављено питање. Прави мали елаборат.
Бојкот је (организовани) метод отпора. Без бриге, то код нас не може да буде. Ваше колеге по дискурсу су се за то побринуле. То је недопустиво, јер СА БОЈКОТОМ НЕМА ЛЕГИТИМИТЕТА овоме што се дешава.
Пошто бојкота, као организованог отпора, нема, све је спало на то да се отпор да на индивидуалном плану.
Индивидуални метод отпора се заснива на ономе што се пежоративно назива ”бежанија”. То је изузетно раширено међу Србима, због немогућности организовања, које је системског карактера.
Последица тога је да вам остаје још мање материјала који можете да организујете и да нешто промените.
Ви њима легитимитет, ми вама ”А сад адио”:
watch?v=CbbOG3ZUkGo
У случају српског фудбала, сем залудности и потпуне споредности, у питању је и традиционално срозавање морала.
Учествовањем у томе, томе дајемо и легитимитет, као што српска црква даје посвећивању Степинца учествовањем у конференцији о њему.
То је нешто сасвим супротно од бојкота.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ne bih se slozio za Stepinca, ali da ne skrecem sa teme.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Заборавих и нешто занимљиво, јер дуго не пратим гањање лопте по ливади.
Уефа и Фифа су признали Косово и омогућили му учествовање и промоцију.
Наградно питање:
Шта Срби раде у тој организацији?
Играју се унутрашњег дијалога, а?
То је оно када, уместо унутрашњег монолога, субјекат у глави има и додатни глас, па се јави и дијалог.
Надам се да је славље у току, Костарика је савладана са 1:0.
Лепо је када читав један народ има пријатеља у глави са којим може да подели радост.
За 20 година „колеге по дискурсу“ ће кривити Брисел за одсуство Срба са Косова, као што сада криве Бадинтера за одсуство Срба из Крајине.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Bas njih briga sto mi bojkotujemo, a na domace bi moglo da ima i kontraefekat.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Чим видех „15 коментара“ знао сам да се матори удбаш Млинаревић реактивирао.
Ивановићу, зар нисте из досадашњих дединих јављања научили да је недоступан за сваку чињеницу до које он сам није дошао, а камоли закључак, што значи да је непобедив у расправи и да је сваки труд рећи му нешто ново – „ћорав“ посао?
Иначе, Вашем ставу немам шта ни да одузмем, ни да додам. Можда…Поред свега, мени је још гадно што се „гањање лопте по ливади“, да цитирам Василија, дешава у Русији, а добро се сећамо како се браћа у Новој Сербији проведоше кад је Путин са јурцањем по снегу у Сочију хтео да се умили западним „партнерима“.
Овај Ваш текст сам узео и за лајтмотив свог:
Препорука за гледање: „Американци“, шпијунска ТВ серија – http://cirilizovano.blogspot.com/2018/06/blog-post_48.html
А разлог с којег Вас више не преносим на „Ћирилизовано“ је једноставан: болестан сам, па време које могу да проведем уз рачунар користим само за основно, тј. један превод у пар дана.
Истина, пренео сам и пар чланака „Макроекономије“, али тај сајт – иако по мени један од највреднијих на нашој интернет-сцени – нико не цитира, па реко да мало скренем пажњу на њега. Поруку је схватио бар онај егоманијак са „Стања ствари“…
Итд. Пуно поздрава, чућемо се опет кад решим овај свој здравствени проблем.
(За који сам се обратио кардиолозима и хирурзима. Заборавих на деду, ал’ не сумњам да ће имати шта да ме посаветује чак и сада…)
Свиђа ми сеСвиђа ми се
@Александар
Јесам се запитао шта је с вама, хвала што сте се јавили. Надам се да ћете брзо оздравити.
Нема проблема са Слободаном, све је то у духу добре расправе 🙂
Нека свако изложи своје аргументе и логику, па ко чита, изабраће оно што му се чини смисленије и боље аргументовано. Проблем настаје кад нема сукоба мишљења или кад се оспорава само право на оспоравање. Док је ломљења копља, добро је, значи да смо живи и да се нисмо предали. А нема нико монопол на србовање 🙂
Срби често лично схватају сукоб мишљења, а не треба, треба се надметати доказима.
Бацио сам око на Макроекономију, додаћу је на листу препоручених портала.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Хвала на лепим жељама.
Не можете знати колико ми је драго што препоручујете „Макроекономију“.
Верујем да још има таквих бисера, ајд нек и Слоба неки такав препоручи.
Али, зашто Ви држите „Фонд стратешке културе“?
Нећу да додајем на муку нашим русофилима, али ја више не преводим ни њихове „капа доле“ ауторе као што је Зисе зато што… Боље и ово да пречутим,
Стид ме је јер ја тај народ волим, у смислу „Бескрајни плави круг….“
Проссто љубав. Генетска. Али чињенице подлежу преиспитивању.
Разумећете, „укидање српског издања Фонд стратешке културе“ ми је био као пуцањ у главу. Не могу да верујем да је Рус толико глуп.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
@ Јован
Наравно, баш и мене брига ако дамо легимитет Шиптарима својим учешћем у Фифа. Шта ме брига и ако признамо то Косово већ једном, слажем се с вама.
Него, споро то траје, развукло се. Ономад се друштво лепо скупило на ”оснивачкој скупштини СРЈ” из 1992, лепо и владике и патријарх, да ђутуре признају независност Босне, Хрватске, Македоније, и Словеније.
Што су сада развукли процес, шта ви мислите? Можда је поента као у оном вицу:
”Хасо, ниси м’ требо рећ да је мачка крепала тако дрито. Прво с’м требо рећ да је скакала с гране на грану, па се заглав’ла у ракљама, па ватрогасци дошли, али јој није било спаса…”
”Јес болан Мујо, у праву с’. Него, матер ти управо скаче с гране на грану…”
Тако ваљда Србима вели њихова државна и духовна ”елита”:
”Косово није држава. Само мало играмо утакмице с њима, па формирамо мало граничне прелазе, па Косовце пребацујемо на шиптарски буџет, па проглашавамо манастире шиптарском баштином…”
Ко вели, 1992. је било превише болно, па сада причу треба саопштити полако.Има вас што нисте ”сконтали” да је матер крепала, али има и нас који јесмо.
Ова двојица пандура иза уваженог господина цркоше од смеја, укапирали људи виц:
watch?v=KEi2Um0FHWk
Овај народ ЈЕСТЕ луд.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
„Овај народ ЈЕСТЕ луд.“
Е, сад сте га награјисали. Кад Слоба ово прочита..Аууу
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Njihovo ucesce je legitimno i bez i sa nasim ucescem. Potpisivanjem sporazuma u Briselu obavezali smo se da da ne sprecavamo njihovo clanstvo u takvim organizacijama. Setite se olimpijade.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Iako mene licno ne interesuje fudbal i ne gledam ga bas nikad, ne mogu ignorisati da se ovde radi o dogadjaju svetskih razmera i najprestiznijem takmicenju. Ako je vec tako, nije mi sve jedno sta ce reprezentacija uraditi, i potpuno se slazem sa Ivkovicem, ako nije ulozeno 100% resursa u tim, onda se neko igra sa emocijama i nacionalnim prestizom, ponosom, a taj neko je duzan da obezbedi sve sto moze u cilju uspeha. Ako je evidento bar po komentarima poznavalaca da su u timu bar dva „menadzerska“ igraca na cijim pozicijama ima objektivno boljih, skupljih, dokazanijih igraca, onda to kvari integritet i stabilnost celog tima. Isto kao i pitanje selektora, naprosto je praksa da se za selektore biraju iskusni treneri, od autoriteta, prevejani, dobri psiholozi kojima nije uloga da nauce nesto novo igrace, vec da uticu na njih autoritetom, da postave mudru strategiju, jer je takmicenje specificno, od najmanje sitnice moze zavisiti ishod, a popravnog nema.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
@Robert
Напишете: Iako mene licno ne interesuje fudbal i ne gledam ga bas nikad, и после тога коментаришете догађања у фудбалу! Типична српска варујанта, да они моји појма немају о тему, исту коментаришу! Уздржите се од коментарисања, ако тему не познајете. Како је могуће, да се са нечим слажете, а истовремено саопштавате, да предмет разговора не познајете? Која су то два „менаџераска“ играча? Очигледно да не познајете историју фудбала у нас. И не разликујете појам тренера и селектора. Има те ли појма ко је све био селектор? Као што сам написао, Муслин нигде није саставио више од две године, а то се не може схватити, као успешност. Морам, да Вас потсетим и на Живадиновића, кога гледамо на ТВ, који је био „селектор“. Гледате ли Ви то? Запрепашћује се, да човек тј., Ви, прво саопштите, да појма немате са фудбалом, а потом коментаришете догађања у фудбалу!! Невероватан случај. Верујем да Ацо од Чачка има нешто поводом да нам саопшти.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
@Слободан
Стоји чињеница да је фудбал бизнис и да није ништа ново да се успјех репрезентације жртвује политичким или партијашким циљевима. Стоји чињеница и да није први пут 2018. дошло до оваквих потеза. Није чудно ни невиђено да се Југославија-СРЈ-СЦГ-Србија не пласира на велико такмичење или да се осрамоти на њему усљед жртвовања развојне логике зарад политике, уских интереса итд. Од средине шездесетих, Југославија је била само просјечна фудбалска земља, чија се репрезентација често није пласирала на велика такмичења, а скоро никад није постигла запажен успјех. Навикли смо да смо просјек, и субјективно, навикли смо да подбацујемо.
Није први пут да се нестручан човјек постави за селектора (Савићевић). Па, и Миљан Миљанић је ушао у селекторски колегијум тадашње репрезентације без релевантне радне биографије. Нису Срби једини народ који имају такве репрезентације и који су губили због таквих потеза. Све то стоји.
Остаје неодговорено питање: како се може бодрити репрезентација којој није циљ да побиједи? Јер ми их бодримо да остваре оно што су они као организација зацртали као циљ, зар не? Не само играчи на терену, јер они су само један дио те сложене операције, него читава организација која изводи операцију. Ако организација својим потезима показује да јој није циљ оно ка чему је ја бодрим, онда сам ја луд и дерем се на телевизор зарад нечега што они на које се дерем нису ни планирали да остваре. Уколико ФСС доноси одлуке које показују мањак намјере да се фудбалом прослави Србија, да ли је грб којим се ФСС заклања довољан разлог да их ја бодрим у њиховој намјери која, по мом мишљењу, није оријентисана према успјеху онога што ја као Србин волим?
И опет о Муслину… Муслин је смијењен непосредно ПОСЛИЈЕ успјеха, усред такмичарског циклуса, без ваљаног разлога. Зашто је постављен, то је старије и тим успјехом превазиђено питање, о којем се може накнадно расправљати. Чак и да је његово постављење било лоша одлука, оправданија је него Крстајићево постављење, јер један има искуство, други нема. Његова смјена, међутим, нема развојне логике уопште.
Муслин је био искусан, иако не претјерано успјешан тренер и кад је постављен. Али Муслин је био успјешнији и искуснији фудбалски стручњак у тренутку кад је постављен за селектора, него рецимо Миљан Миљанић 1965., кад је ушао у селекторски тим, или Савићевић 2001. Зашто би неко 1965. поставио Миљанића за селектора 1965.? Или Савићевића? Сасвим нелогично. И нормално, Муслинова Србија је остварила бољи резултат него та Југославија.
Ако Крстајић постигне успјех па га смијене без разлога, ја ћу и то критиковати. Данас не постоје објективни разлози да се мисли да је Крстајић квалитетан селектор јер ништа није постигао. Ако постигне, онда се и мишљење о њему мијења. Кад доносиш кадровску одлуку, паметно је бирати између квалификованих појединаца, а није паметно бирати између неквалификованих. Кад бирам радника за одговорно мјесто, мени требају ДОКАЗИ из његове прошлости да он зна да ради тај посао БОЉЕ од других који конкуришу. У тренутку смјене Муслина и постављења његовог помоћника Крстајића, који су ДОКАЗИ постојали да је Крстајић бољи кандидат за селектора од Муслина?
Одлука којом постављаш човјека без искуства на селекторско мјесто остаје лоша одлука чак и да Крстајић освоји СП, осим ако ниси Милош Тарабић па знаш шта ће бити и без доношења рационалних одлука.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
@Роберт
Да. Ради се о основној развојној поставци. Чуда су могућа, али онда дај да се не припремамо уопште, дај да не тренирамо, дај да не анализирамо противника, дај да не резервишемо хотеле, аутобусе итд., јер све је то низ потеза који ће утицати на успјех једнако као и смјена селектора који је изборио успјех. Ако су чуда могућа, узећемо пехар без да мрднемо прстом и да учинимо потребне исправне кораке да се примакнемо циљу.
Ја нисам Мурињо, па да могу да анализирам ситна цријевца фудбалске стратегије, али основна задовољења развојне логике морају бити присутна да ја не бих помислио да је доносилац одлука глуп или злонамјеран. Смјена селектора Ђуре, Пере, Јове, који је изборио пласман, а без рационализације те одлуке навијачкој јавности, не задовољава основну развојну логику. Постављање човјека без искуства додатно подрива основну развојну логику. Укључивање добро познате политиче димензије у једначину објашњава да је основна развојна логика и скрајнута зарад партократске логике и остваривања профита појединаца. У том случају, ја сам склон да провалим да нема намјере да успије тим, тј. да је она жртвована за успјех појединаца лојалних партократској или уско-пословној логици.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
За пратиоце сајта
Некада давно, 30. марта 2014. Ацо од Чачка ми је писао: „Слободане, волим то име, отац ми га је носио.“. Касније, када се по неким „организационим“ питањима нисмо усагласили, Ацо од Чачка се надигао, наљутио и мене отписао. Показао је невероватну сујету, коју сам ретко код кога за мога живота наишао. Те године свађао се са свим и сваким и преводио у што му нико није могао да оспори, па ни ја. Нажалост, умислио је да преводилачка струка подразумева и знање у свим осталим областима. Јавио се и на овом сајту, да пратиоцима саопшти да сам ја УДБАШ. Није мученик имао шта паметније да саопшти!!?? Кажу, да човек одлепи, када је болестан. Имао је проблема и 2014. када је био здрав, па могу да замислим у каквим је проблемима данас. Годину дана, те 2014. смо се директно дописивали пратили исте сајтове, ја преносио његове преводе на неколико стотина адреса по белом свету и на крају разишли због његове сујете. Данас је 2018. и он мене проглашава за Удбаша!!?? Несрећник нема појма шта ће са собом, што мало раје посећује његов сајт, па његове лагарије могу само да разумем, као покушај да себе рекламира. За разлику од њега „усамљеног паметњаковића“ ја сам од 2000 године учествовао у оснивању и сарађивао са четири удружења грађана, а данас сам члан и помажем у текућем раду „Удружења за одбрану ћирилице Добрица Ерић“ и „Удружењу Српски културни клуб. „. За разлику од Аца од Чачка нисам саможив и немам утисак да сам најпаметнији. Моји коментари су усмерени, можда су нервирајући, само на сазнавање нових чињеница и мишљења. У том смислу, морају бити и провокативни. Као „озбиљан“ Удбаш никада нисам добио стан од ондашњег друштва, немам својине и „деда“ живи у изнајмљеном стану. Моја деца ништа нису имала да наследе и боре се како знају и умеју у савременом друштву. Тако је то са једним од Ациних „Удбаша“. С обзиром, да је Ацо тиме оптерећен, слутим, да је као и сваки конвертит у процесу доказивања своје правоверности. Таквих има на све стране. Пратиоци сајта, дозволите ми да вам скренем пажњу на главне ликове из Црвеног универзитета Карл Маркс. Данас су то најжешћи еуропејци. Све ми се чини, д аи Ацо од Чачка има неке репове за собом.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
🙂
Свиђа ми сеСвиђа ми се
@В. Ивковић
Можда сам цепидлака, али се опет позивате на проблематичне чињенице. Спомињете Миљанића, као неки пример? Из сопственог живота ми је познато, да је Миљанић и пре 1961 водио омладинце Звезде, да је 1961 на његову иницијативу кренуло редовно такмичење београдких основних школа у фудбалу и да је од престанка сопствене фудбалске каријера био тренер. Ја сам за своју школу, 1961 наступио, као центарфор, постигао сам два једина гола, што и није било тешко јер је полутка био пок. Антонијевић касније везиста најбољег састава Звезде. Јасно сам написао шта мислим о Муслину и свама споменутима. Споменуо сам и примере из света. Етички став о коме пишете није споран, али мора остати на теоријском нивоу. Убацивати неодговарајуће примере не доприноси разумевању. Као што написах. Са Муслином смо се ПРОВУКЛИ КРОЗ ИГЛЕНЕ УШИ. А противници су били јадни. Зашто то заборављамо?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Миљанићевим ступањем на чело репрезентације почиње опадање моћи те репрезентације. Да ли је то зато што му је то био први посао на том нивоу, не знам. Не кажем да је он сам крив, или то има везе са оном Дражином опаском о “краљевој“ омладини и “Брозовој“ омладини.
Можда ће и Крстајић постати велики тренер, ја му то желим, али сад није, а добио је одговоран посао за који сад није квалификован. То је моја поента коју ћу понављати док ми не поотпадају слова на тастатури 🙂
Ја баш мислим да су примјери одговарајући јер ви мени не можете доказати да је Миљанић био квалификованији кандидат за селектора 1965. него Муслин 2017. Да бисте ми то доказали, морате ми навести кога је тренирао Миљанић до 1965., и какве је успјехе постигао као главни тренер, а кога Муслин до 2017.
Ја немам ништа против да неко у својој приватној фирми или клубу поставља на одговорна мјеста кога год хоће, и не бих се никад обазирао на то да ли је Флорентино Перез поставио (не)квалификованог Зидана за тренера Реала, јер то није моје, и није мој проблем.
Са Муслином смо се КВАЛИФИКОВАЛИ, да ли кроз иглене уши или не, секундарно је. Антић није смијењен пред Јужну Африку, а ни тад нисмо играли ништа боље него под Муслином, осим у пар посљедњих утакмица, па су сви заборавили да остатак квалификација није био ништа спектакуларно.
За Европско првенство се нисмо квалификовали од 2000. године.
Кад се сагледа наша историја, сама квалификација за велико такмичење је велики успјех. Чак и прије распада Југославије, ми нисмо били никаква фудбалска сила – иако смо вољели да мислимо да јесмо – и од средине шездесетих ми смо се само спорадично квалификовали за велика такмичења, а кад смо се квалификовали, ријетко смо били запажени, иако смо имали играчка имена и појединачан квалитет. Значи, наши селектори и Савез су труба, па који год оствари успјех као што је сама квалификација на велико такмичење, треба му скинути капу. Да Бразил или Њемачка смијене успјешног тренера послије пласмана на СП, могло би се рећи да они имају тај луксуз јер њих сваки селектор одведе на СП. Код нас такви селектор нису чести, па их треба испоштовати.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Господине Ивковић, мој први коментар сам почео: „Основна теза текста је прилично разумљива.“. То се односило на Ваше размишљање о стању у ФСЈ. Ја, када није наша репрезентација у питању, навијам за Немце управо због система у раду са репрезентацијом и изгарања на терену. То је оно око чега смо сагласни. Бар ми се тако чини. Као што сам написао питање селектора је нешто сасвим друго. Селектори и тренери репрезентације Југославије су бивали различити ликови, са или без искуства, мањег или већег. Слично је било и са репрезентацијом Србије. Питам се, како сте закључили, да фудбалска репрезентација Југославије није имала успеха!!?? Пре би се могло рећи обрнуто. А тренера је било с конца и конопца:Главни чланак: Списак селектора фудбалске репрезентације Југославије
Година Име
1920-1924 Вељко Угринић
1924-1924 Тодор Секулић
1924-1925 Душан Зинаја
1926-1930 Др Анте Пандаковић
1930-1932 Бошко Симоновић
1933-1933 Бранислав Вељковић
1933-1934 Бошко Симоновић
1934-1935 Иво Шусте, Мата Миодраговић, Петар Плеше
1935-1935 Бошко Симоновић
1936-1936 Никола Симић
1937-1938 Светозар Поповић
1939-1939 Светозар Поповић
1939-1939 Бошко Симоновић
1939-1940 Бошко Симоновић
1940-1941 Светозар Поповић
1946-1948 Милорад Арсенијевић, Александар Тирнанић
1949-1952 Милорад Арсенијевић
1952-1954 Милорад Арсенијевић, Александар Тирнанић, Лео Лемешић
1954-1954 Бранко Пешић, Александар Тирнанић, Лео Лемешић, Фрањо Велфл, Милован Ћирић
1955-1958 Александар Тирнанић
1959-1961 Драгомир Николић, Александар Тирнанић, Љубомир Ловрић
1961-1963 Љубомир Ловрић, Првослав Михајловић, Хуго Рушевљанин
1963-1964 Љубомир Ловрић, Хуго Рушевљанин
1964-1964 Љубомир Ловрић
1965-1965 Александар Тирнанић, Милан Антолковић, Миљан Миљанић, Абдулах Гегић
1966-1966 Александар Тирнанић, Миљан Миљанић, Рајко Митић, Вујадин Бошков, Бранко Станковић
1966-1966 Александар Тирнанић, Миљан Миљанић
1966-1966 Александар Тирнанић, Милан Антолковић, Миљан Миљанић
1967-1970 Рајко Митић
1971-1973 Вујадин Бошков
1973-1974 Миљан Миљанић, Милан Рибар, Сулејман Ребац, Томислав Ивић, Милован Ћирић
1974-1976 Анте Младинић
1976-1977 Иван Топлак
1977-1977 Марко Валок, Стеван Вилотић, Гојко Зец
1978-1978 Дражен Јерковић
1978-1978 Анте Младинић
1978-1978 Славко Љуштица
1978-1978 Стеван Вилотић
1979-1982 Миљан Миљанић
1982-1984 Тодор Веселиновић
1984-1985 Милош Милутиновић
1986-1986 Иван Топлак, Иван „Ивица“ Осим
1986-1992 Иван „Ивица“ Осим
1994-1998 Слободан Сантрач
1998-1999 Милан Живадиновић
1999-2000 Вујадин Бошков
2000-2001 Илија Петковић
2001-2001 Вујадин Бошков, Иван Ћурковић, Дејан Савићевић
2001-2001 Милован Ђорић
2001-2003 Дејан Савићевић
2003-2006 Илија Петковић
Пре репрезентације, многи нису били „успешни“ тренери, а нису имали ни одговарајуће школе. У том смислу, Крстајић је само један у низу. Негде мора и да се почне. Пре три месеца, мене је зашивао студент пете године медицине. Добијао је инструкције, како да држи инструменте. Ваљда су му се тресле руке. Као што се види у списку, Миљанић је тек 1979 добио прилику да самостално води репрезентацију.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
“Мора негдје да се почне“.
Мора негдје, па ни мање ни више него на самом врху. Људи који доносе такве одлуке и чине да је тешко навијати за њихове репрезентације. Играчи на терену и гол у мрежи су само завршеци пројекта који почиње у фудбалском савезу.
Тачно је да је Миљанић тек 1979. добио шансу да води репрезентацију самостално. Његов улаз у стручни штаб се само поклапа са падом репрезентације. Поменуо сам га у контексту Крстајића, само што је Крстајић гори примјер јер одмах, без икаквог искуства, самостално води репрезентацију.
Е, сад, кад смо код набрајања, да набројимо и успјехе те репрезентације прије појаве Миљанића, илити у вријеме доминације “ќраљеве“ омладине, и послије, кад стасавају “Брозови“ омладинци. Не инсистирам на томе да је ово важан чинилац, али је свакако интересантно посматрање.
ФНРЈ
1948. ОИ Лондон – 2. мјесто
1950. СП Бразил – четвртфинале
1952. ОИ Хелсинки – 2. мјесто
1954. СП Швајцарска – четвртфинале
1956. ОИ Мелбурн – 2. мјесто
1958. СП Шведска – полуфинале
1960. ОИ Рим – 1. мјесто
1960. ЕП Француска – 2. мјесто
1962. СП Чиле – полуфинале
СФРЈ
1964. ЕП Шпанија – без квалификације
1966. СП Енглеска – без квалификације
1968. ЕП Италија – 2. мјесто
1970. СП Мексико – без квалификације
1972. ЕП Белгија – без квалификације
1974. СП Њемачка – четврфинале
1976. ЕП Југославија – полуфинале
1978. СП Аргентина – без квалификације
1980. ЕП Италија – без квалификације
1982. СП Шпанија – осмина финала
1984. ЕП Француска – испали у групи
1986. СП Мексико – без квалификације
1988. ЕП Њемачка – без квалификације
1990. СП Италија – четвртфинале
1992. ЕП Шведска – квалификовали се, суспендовани
СРЈ
1994. СП САД – санкције
1996. ЕП Енглеска – санкције
1998. СП Француска – осмина финала
2000. ЕП Холандија/Белгија – четвртфинале
2002. СП Јапан/J. Кореја – без квалификације
СЦГ
2004. ЕП Португалија – без квалификације
СРБИЈА
2006. СП Њемачка – испали у групи
2008. ЕП Аустрија/Швајцарска – без квалификације
2010. СП Јужна Африка – испали у групи
2012. ЕП Украјина/Пољска – без квалификације
2014. СП Бразил – без квалификације
2016. ЕП Француска – без квалификације
Значи, према овоме, пад репрезентације почиње од средине шездесетих, откад се више није учествовало на великим такмичењима него што јесте. Можда је разлог нестручност селектора, можда нешто друго, то је друга, обимнија тема.
Поента је да је репрезентације Србије под Муслином забиљежила огроман успјех самим пласманом и да је крајње злонамјерно смијенити успјешног селектора само зато што није ставио једног играча, и то незванично, наводно.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Jovan T:
”Njihovo ucesce (учешће Косова у Фифа) je legitimno i bez i sa nasim ucescem. Potpisivanjem sporazuma u Briselu obavezali smo se…”
Ама све се слажем са вама, и просто ме је срамота колико сте у праву. Кладим се у 20 марки да нисам једини слаже с вама. Штавише, нико да изрази неслагање, сем мене ономад, али ја сам већ ревидирао…
Када је Љубодраг Симоновић покренуо бојкот Олимпијских игара због допинга Порториканаца у кошаркашкој утакмици против Југославије 1972, колеге су га игнорисале, и није му остало ништа друго него да побегне у емиграцију.
Допинг је остао саставни део олимпијског спорта, и још важније, слепа послушност иманентна српским спортистима. Дуцијима Симоновићима је остало да се побрину за себе саме.
Пошто нико не бојкотује српски фудбал, он несметано може да остане такав какав је. Има легитимитет. Шиптарско Косово сада и преко српског фудбала такође има легитимитет.
Контрола је потпуна и ван спорта.
Спорт, медији, црква, дрога, школски и здравствени систем – то су свете краве српског друштва.
Да би им се омогућио легитимитет, ту је контрола дискурса – разумни људи се контролишу, а изношење важних делова истине допуштено је само креатурама које ће изазвати контраефекат – невладином сектору, часопису Време, телевизији Н1, особи у лику Мирољуба Петровића, итд.
Када се међу Србима неко стварно прави паметан, рескира да заврши попут свештеника Бранислава Перановића. Човек се побунио против наркоманије у српском друштву, и нашао квалитетан начин да бојкотује цело друштво које ју производи.
Нису успели да га маргинализују као Симоновића. Стрпали су га у затвор.
Начинио је и грешку да открије Пахомијево злостављање дечака. Пахомије је на слободи. Као уосталом и све српске владике које су признале распад СФРЈ, и тако починили кривично дело у истом рангу са Степинцем, који је то урадио неколико деценија раније.
Зато и учествују у расправама Рима о томе да ли је овај ”светац или само блажени”. Свака птица своме јату, тако и српске владике.
Редовно примају плату из српског буџета.
За то време, професионални војни електроинжењери без проблема добијају аустралску визу.
Уосталом, фудбал и цео спорт и јесте синоним за извоз српског меса. То су и рекламни панои где се први пут чују географски појмови Лондон, Мадрид, Њујорк… Да би најбољи знали где треба да иду.
Тако ”колеге по дискурсу” чисте терен.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Ko je bre tebi dao za pravo da pišeš ovakve tekstove. Ti i tebi slični ste izrodi srpskog naroda. A ti po svemu napisanom i nisi Srbin. Baš me briga ko je selektor i ko igra ja navijam za Srbiju pa da ni gola ne postignu. A ti kako si toliko pametan a predstavljaš se da jesi pišeš o fudbalu za koji priznaješ da te ne zanima. Onda šetaj bre čoveče piši nešto o bureku.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
И ја навијам за Србију, али не навија Србија за себе. Али да си прочитао чланак, схватио би о чему пишем. А можда си и прочитао, али ниси схватио, што ме не би зачудило.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
@Mitko
Митко, Србине, када почне човек, да прозива друге, вазда је корисно поћи од себе. Ви се на сајту појављујете, као анонимус. Поред тога, критикујете друге, а пишете ТУЂИМ писмом!!?? Према тома, за одговоран и озбиљан коментар, а посебно за критику, неопходно је, да се појавите под именом и презименом и да пишете ЋИРИЛИЦОМ. Немојте, да се „браните“, да на овом сокоћалу немате ћирилицу или да Вам је писање туђим писмом ЛАКШЕ, као што чине многи.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Слободане, можда не жели свако да открива идентитет на интернету.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
@jovantatovic10@gmail.com
Надао сам се, да сам јасно написао, шта мислим о анонимности. Изгледа да је потребно и да цртам. Немам ја ништа против анонимности, уколико анонимус, не набацује мисли, без да и мало размисли. Има безборј сајтова, где се може коментарисати без икакве одговорности за написано. Међутим, господин Ивковић, пише ретко, пише озбиљно и са одговарајућим веома објективним размишљање о свакој теми о којој је писао. По моме схватању, сваки коментатор мора да седне, пажљиво прочита, ако треба и више пута и затим размисли имали шта да нам саопшти. Уколико нешто пише о текстовима господина Ивковића, потребно је да у свему томе буде знатно пажљивији. Наравно, да се мој однос према коментаторима може видети. Када неко нешто коментарише, а мени се учини, да постоји неко неразумевање, моје или незнање анонимуса, ја предлажем да се „испричамо“ директно. Неко прихвати и, за дивно чудо, обично се у директном контакту и разумемо. Анонимност, по мени, подразумева и неодговорност. Уосталом, шта написа МИТКЕ. Зашто не упитасте нешто њега у вези са коментаром, који је незналачки, очигледно без имало разумевања текста и истовремено УВРЕДЉИВ? Мученик, а видим и Ви мислите, да на интернету постоји АНОНИМНОСТ!!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Па нема потребе коментарисати Миткетов коментар. Не знам да ли постоји али људи воле да су анонимни.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
@Јован Т.
Занимљив резон. Управо оно о чему онолико написах. Тврдити, да нема потребе коментарисати Миткетов коментар, делује, као да не пратите нити читате написано. Господин Ивковић и ја коментаришемо, а Ви тврдите супротно!!?? Заиста сте посабан случај. Лепо сам написао, сести, размислити, па коментарисати. Нажалост, некима ни добронамерни савети не помажу. Зато сам ја против анонимуса. Под својим именом и презименом, пазили би шта шта пишете. Не би дозволио нико себи да се брука!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Да разјасним: Слободан инсистира на идентитету коментатора у разговору С ЊИМ, јер ЊЕМУ је важно с ким разговара, и то је у реду.
МЕНИ, као уреднику сајта, идентитет није толико важан, јер нити могу провјерити да ли је тачан, нити ћу провјеравати. Док ми не тражите на паре на зајам, не морате се представљати, али можете ако желите да станете именом и презименом иза својих ријечи.
Коментари су мени важнији због размјене идеја и због, наравно, посјећености сајта од стране паметних људи. Шта би ми вриједио идентитет стотина људи који остављају глупаве коментаре и не доприносе развијању идеја?
Проблем са инсистирањем на идентификовању је у томе што нико не мора да се представи, а елиминисати став и образложење због анонимности је контрапродуктивно. Рецимо, у Народној скупштини, при давању исказа полицији, при одбрани научног рада и осталим званичним ситуацијама је неопходно да се појединац који износи став идентификује. На интернет порталима је само пожељно стати именом и презименом иза својих ријечи, али није пресудно.
Ја лично пишем да бих развио идеје, навео Србе да размишљају као ја, или да ми поправе ставове, и да би проширио видике себи и другима. Развијање идеја се разликује од политичке акције, а тек кад идеја прерасте у политичку акцију оперативне врсте, постаје битно не само да ли је она истинита, него и ко је износи.
Блог Србист није политичка акција оперативне врсте.
Осим тога, мало је људи чије се идеје не могу дисквалификовати зато што нису у потпуном складу са њиховим начином живљења или радном биографијом. Ја не знам никога коме се нема шта замјерити.
Тако да – замолио бих коментаторе да се усредсреде на теме и аргументе понуђене у тексту, и да њих анализирају.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Господине Василије, надам се да не замерате Ивковићу због овога.
Нисам ничији адвокат, па ни г. Владана, кога познајем само по ономе што је објавио на овом месту, дакле, не и лично, али ме брине што читалац може власнику блога да замери на пропусту сервиса. који користи за коментаре..
Ја за „Ћирилизовано“ користим уграђен Гуглетин сервис, Blogger, тј. „Гугл“ сад читаоцима намеће коришћење сопствене е-поште, Џимејл, иначе ће им коментари излазити само као дописи ананимног читаоца.
Али, шта да се ради. Нити имам новца нити знања да водим какав „самохостован“ блог и да га браним од малвера На Гуглетин сервис не вреди нападати, шпијунче уме да брани свој „asset“ (имовину, средство) , па кад је већ џабе, а и једноставан је за рад, онда…
Предлог Вама: за коментарисање немојте користити налог е-поште који Вам је битан. Отворите наменски налог на Џимејлу, а за „озбиљно“ дописивање, на Јандекс-пошти.
Где ће Вас бар браћа шпијунирати 🙂
Свиђа ми сеСвиђа ми се
@ Александар Јовановић
Најсмешније је то што сам, уместо да дискретно саопштим да расправу о анонимности сматрам затрпавањем дискусије, на тренутак и сам исту подржао. Иронија судбине.
Притом сам ја или систем пермутовао име и мејл, чиме нимало нисам био задовољан.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Поштено.
Што ме и не чуди, с обзиром на квалитет Ваше дискусије горе.
Али ни анонимност у оквиру расправе о смислености навијања за овакву фудбалску репрезентацију није, како рекосте, „затрпавање“.
Да не дужим, за ово што је г. Ивковић написао, а Ви и ја подржавамо, треба – нарочито ако вам је стало до читаности блога – извесна доза интелектуалне честитости и храбрости.
Јер смо у дебелој, дебелој мањини, а већина не трпи одступањњ у мишљењу.
Проблем пука с когнитивном дисонанцијом …да о томе не разглабам и ја, доста је писано.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Спорни коментари су, на захтјев самог корисника, избрисани, додуше са малим закашњењем.
Александров коментар може бити користан, па га остављам, али нема потребе настављати разговор на тему анонимности и приватности.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Објаснио.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Pozdrav postovana Gospodo. Za Vasu informacijuja sam fudbalski trener i bivsi saigrac doticnog Gospidina Ivkovica. Vladan je jedan od retkih primera postenja kako u zivotu tako i na fudbalskom terenu. Uvek sam znao da On na svakoj nasoj utakmici da je 200% svojih mogusnosti ma koliko imao talenta u sebi ali uvak mi je bio primer za svakog igaca kako se izgara na terenu .Stoga podrzavam njegovo misljenje sto se tice kulta reprezentacije i igranja za Grb, Zastavu i Drzavu. Da nasi igraci imaju iole srcanosti kao Vladan , bili bi prvaci sveta. Izvinjavam se na latinicnom pismu. Hvala
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person