Добра вијест из Бање Луке: основано је Удружење лектора Републике Српске! Лектор је онај стручњак којем се обратите кад не знате да ли се пише “Бање Луке“ или “Бањалуке“ или може и једно и друго. Сви Срби који воле српски језик ће се сложити да нам језик пати усљед недостатка активних установа овог типа, те њиховог непосредног учешћа у професионалном животу новинара, књижевника, техничких писаца, па и академика.

Александра Савић је предсједница Удружења, које је као свој први значајан подухват објавило конкурс “Језиколовац 2018“, у којем свако добија прилику да буде лектор и да се такмичи за награде.

1. Александра, нећу те питати како сте дошли на идеју за овај подухват, јер је јасно да је стање у јавном кориштењу српског језика толико алармантно да је боље питање како издржати, а не учинити нешто. Више ме занима како је организационо покренуто Удружење лектора Републике Српске. Одакле црпите вољу?

АС: Удружење лектора Републике Српске има тридесет чланова скупштине, предсједницу и секретара. Посао представљања Удружења, тражења спонзора и донатора, те писања пројеката обављамо секретар Александар Матерић и ја. С обзиром на то да су наши чланови и уважени универзитетски професори и културни радници, њихов задатак је да нас надгледају и савјетују. Остали чланови обављају послове лекторисања и трагају за пројектима, те су укључени у пројекте које пишемо, као аутори или као волонтери. Наше сједиште је у Бањалуци – и да, исправно је и једно и друго, али пазите на промјену: ако пишете спојено, мијењате је као једну ријеч, а у случају одвојеног писања, мијењамо обје ријечи. Дужна сам напоменути да је циљ Удружења дјеловање на цијелој територији Републике Српске, па смо тако у овој фази у потрази за лекторима у другим градовима.

Вољу црпимо из двају извора – први је горенаведени статус језика и језичке културе. Друго, професори српског језика и књижевности и лектори се и сами налазе у незвидном положају. Неки још увијек немају сталан посао, а неки се суочавају са изузетно тешким условима рада. Једини начин да нешто промијенимо је да се удружимо, стога нам наша организација омогућава међусобни контакт, али и лакши приступ информацијама и институцијама.

ulrs
2. Занимање лектора је нама обичним Србима најпознатије из комедије “Жикина династија“, у којој је предмет подсмијеха. У ствари, у не тако давној прошлости, јавно кориштење језика се није могло замислити без лектуре. Чиме се бави лектор?

АС: Лектор је – како каже и назив нашег недавно објављеног конкурса – језиколовац. Особа која трага за правописним грешкама, интерпретатор нормативних приручника и језичког система једног језика. Осим занатског посла који обављају, лектори треба да буду и предани језиконосци и узори. Ми волимо да кажемо да лектори нису дужни само да вас упозоре на грешке, него и да вам стрпљиво објасне у чему гријешите, како би се евентуалне грешке што мање понављале.

3. Конкурс “Језиколовац 2018“ је прилично ефектан улазак на позорницу, како са стране ангажованог активизма, тако и са маркетиншке стране. На које дјелатности ћете иначе бити усредсређени? Кога је, у ствари, у друштву најсврсисходније језички образовати?

АС: Драго ми је да си примијетио „ефектан улазак на позорницу“. Циљ конкурса је и био, осим да позове људе да лове правописне грешке, да покаже како смо стигли у будућност. Прецизније казано – да бисте се приближили јавности и младим људима, морате им показати како пратите трендове, те да сте у стању да се носите са модерним технологијама. Људи обично доживљавају лекторе као књишке мољце, позадинске играче без имена и презимена и досадна клепетала. Како би се та предрасуда срушила, потребно је најприје представити свој посао, а потом и играти по новим друштвеним (економским или маркетиншким, како хоћете) правилима.

Усредсређени смо на сљедеће активности: окупљање лектора српског језика у Републици Српској, прецизирање њиховог статуса и побољшање квалитета и услова њиховог рада; промоцију лекторског посла као и промоцију српског језика, књижевности и културе; на сарадњу са свим релевантним лицима, удружењима и установама у земљи и иностранству чији су циљеви блиски циљевима овог удружења; помоћ у образовању и континуираном усавршавању лектора; организацију тематских скупова, стручних радионица, семинара, разговора, јавних трибина и пројеката везаних за лекторисање, те на заштиту лектора и обезбјеђивање стручне литературе.

Иако додатно језичко образовање никоме не шкоди, сматрамо да је најсврсисходније образовати дјецу, односно ученике. Они су наша будућност и треба да им пренесемо да је језик оруђе за све њихове будуће активности – а што им је оруђе боље, то су бољи и резултати.

vukkaradzic

4. Ја се, конкретно, највише ужасавам неписмених новинара и уредника јавних гласила. У којој мјери јавна гласила уопште запошљавају лекторе?

АС: Стање у медијима не треба посматрати као узрок већ као посљедицу стања у друштву. Вишедеценијски немар се сада враћа као бумеранг и испливава на све стране. Понеки медији у Републици Српској имају лекторе – и то сјајне лекторе – али они су у мањини. Иако је стање забрињавајуће, оно није непроправљиво. Поједини медији су се већ обратили Удружењу лектора Републике Српске и ми ћемо са задовољством сарађивати с њима – путем обука, семинара и радионица, или консултација.

5. Како планирате да финансирате дјелатности Удружења? Од кога конкретно очекујете подршку?

АС: У почетку – приликом самог оснивања, сами смо улагали новац у своје активности. Срећом, наишли смо на поједине изузетно ентузијастичне људе који су нам понудили помоћ приликом медијске промоције, али и на спонзоре који су радо прихватили наше идеје. Наравно, то и даље није довољно, па непрестано осмишљавамо нове пројекте и активности како бисмо показали да планирамо непрекидно и посвећено радити на остварењу циљева Удружења.

Подршку очекујемо од свих добронамјерних људи, али и од институција, других удружења или организација које имају исте или сличне циљеве. Осим тога, добродошли су и појединци који воле свој језик и имају идеју како да га чувају.

6. Ко су вам спонзори и помагачи? Ево ти прилике да их бесплатно рекламираш.

АС: Наш први помагач био је портал MONDOBiH – они су нам помогли у представљању нашег друштва, али и у тражењу других спонзора. Затим, ту је ППГД Comesgrafika, штампарија у којој сам и ја запослена. Они су спонзори нашег конкурса, али сарађујемо и у оквиру једног пројекта. Бањалучка компанија Lanaco нам је помогла кад смо били потпуно анонимни, те с њима такође припремамо сјајан пројекат. О томе више касније. Напослијетку, Завод за уџбенике и наставна средства из Источног Сарајева – као институција вриједна сваког поштовања – спонзор је нашег Језиколовца. Сви они су на почетку препознали наше циљеве и жељу да се боримо за очување језика и унапређење језичке културе. Наша потрага за спонзорима се наставља, а вјерујемо да ће се труд исплатити.

немањасави
Из дјела “Завештање Стефана Немање“ Милета Медића (исправка коментатора Јована Т.)

 

7. Ко је крив за стање у језику на које ви реагујете оснивањем Удружења лектора?

АС: Криваца је много, а не треба амнестирати ни културне раднике, професоре и лекторе. Како је очување језика заједнички подухват, тако је и његово срозавање, ниподаштавање или кварење производ колективног немара. Оснивањем Удружења реагујемо на данашње стање у језику, али се и обавезујемо да ћемо спријечити будуће погрешке.

8. Језичким чистунцима правописне грешке не само да боду очи, него их просто иритирају и крв им се узбурка. У вријеме кад је погрешно постало норма, шта тебе највише нервира?

АС: Не могу рећи да ме нервира нека нарочита правописна грешка. Чак немам обичај да исправљам саговорника ако ме није питао. Међутим, иритира ме став по којем је језик нешто назадно и непотребно. Покушавам, сада и заједно са колегама, да укажем на то да је језик основно оруђе којим савладавамо све друге препреке – комуникацију, школу, учење страних језика, било који посао, кораке ка информатичкој писмености. Ако не овладате језиком, тешко ћете моћи да се представите, да волите, да се образујете, да читате или да путујете. Ако сте добар и елоквентан говорник матерњег језика, бићете бољи у свему што радите. Ту почиње и завршава свака прича о језику – као што позната пословица каже – све своје са собом носим.

9. Јесте ли спремни на то да вас исправљају? Знате да ће бити и тога.

АС: Наравно, очекујемо и критике. Међутим, сматрам да су оне добродошле. Сама чињеница да ме је неко исправио говори ми да се на језик обраћа дужна пажња. И то је, вјерујте, пола посла. Када бисмо само почели обраћати пажњу на саговорника или на оно што говоримо, исправке бисмо брзо усвојили. Ако само дођемо до тог корака, знаћемо да наша мисија има смисла. Сви гријешимо, али немамо сви жељу да научимо исправно говорити и писати. У нашем Удружењу су лектори са дугогодишњим искуством, али и они који су тек почели, међу којима сам и ја. Зато, истовремено радећи на циљевима Удружења, радимо и на себи.

Хвала на разговору, Александра, и пуно успјеха Удружењу лектора Републике Српске и теби лично.

(Разговор електронском преписком са Александром Савић обавио Владан Ивковић, 3. марта, 2018.)