Синоћ сам гледао филм.

О Косову на којем хришћанска цивилизација полаже испит.

О Косову које је духовно и морално раскршће не само распетој Србији, него и читавом хришћанском свијету.

О Косову на којем је обнажен цар и огољена истина његовог руха и с којег се оно дијете из руље издире: “Цар је го!“

Документарни филм Бориса Малагурског “Косово: Моменат у цивилизацији“ Срби морају погледати, не само зато што је вриједан гледања, него прије свега зато што његовим творцима треба материјално помоћи и пружити моралну подршку у борби против одузимања Косова и Метохије, оних небеских, од српског народа. То је и мене мотивисало да одем и да погледам приказовање филма у Њујорку. Иначе сам мислио, “Шта ће мене Малагурски ново научити о Косову?“

gracanica.PNG
извор: Sputnik YouTube Channel (Трејлер за филм „Косово: Моменат у цивилизацији“)

И чуо сам послије филма коментаре који замјере мањак конкретних података о броју уништених светиња, о броју жртава и тако даље. Овај филм, наиме, није о статистици. Није ни о ламентовању над бројем уништених светиња. Није ни о бомбардовању, Мартовском погрому, злочинима Шиптара. Филм је управо о неуништивости светиња које има ко да слави и чува. И о њиховој рањивости кад их напусте они којима припадају.

И редитељ филма, Борис Малагурски, поставља суштинско питање: Чије су светиње Косова? Чији је дух Косова? Чија је све обавеза да га сматра својим и да га таквога брани?

Западна цивилизација, заснована на јудеохришћанским тековинама, је пала, те већ деценијама бауља, а Малагурски је наше Косово поставио као – што да не – Косово њеног посрнућа. Атлантска империја, кулминација западне цивилизације, на крају крајева и није заузела Косово чисто да би га дала Шиптарима него да би га, у контексту Српских ратова, отела Србима. А да би Србима отео Косово, није довољно да поставиш власт у Београду која ће ударати царине и потписивати Бриселске споразуме. Да би Србима отео Косово, мораш убити Косово, у духовном смислу. А пошто су вриједности Косова једним дијелом и вриједности цивилизације која га убија, она убијањем Косова убија и саму себе.

Малагурски тражи од те цивилизације, од њене духовне димензије, да стане, да сагледа величанство онога што убија, да препозна трагове свог идентитета у узвишености Високих Дечана, у фрескама Богородице Љевишке, у древности Пећаршије, и да разумије да је убијање Косова аналогно самоубиству. Са тим моментом је суочена западна цивилизација, а Косово је литица са које она, дезоријентисана, пада.

 

“Косово: Моменат у цивилизацији“ је кратка прича која издиже Косово са равни која је само српска, Лазарева, на вишу раван, на којој се боре цивилизације, свјетови, и на којој ће да изгуби цивилизација која се одрекне свог духа. Српско Косово је и свјетско Косово и пред свијетом, конкретно западним свијетом, свијетом који себе још везује за хришћанство, а све је мање хришћански, стоји моменат, тест, Лазарев завјет.

decani
извор: Sputnik YouTube Channel (Трејлер за филм „Косово: Моменат у цивилизацији“)

Живимо у времену раздирања и рушења вриједности о којима су покољења учила у кућама и школама, од очева и учитеља, државника и светаца, ратника и јунака, и по којима је и добрима и злима прилично јасна разлика између добра и зла, правде и неправде. Практична српска борба за очување духовног Косова у нашем посједу је борба и за очување вриједности по којима духовно Косово нестаје ако није у српском посједу, јер ко руши оно што су Срби подигли на Косову не може бити да добро гради, и не може да се идентификује са симболиком и мистиком Косова које је српска жртва и српска борба изградила и уткала у људску цивилизацију. Ријечју, како можеш бити добар, кад рушиш добро?

Малагурски је прилично добар промотер. Штета што му фали средстава да покаже колико је стварно добар. Али ваљда ће се испрсити она силна Србадија која бјежи главом без обзира из Вучићеве Србије да се дочепа благостања у земљама Империје. И Расијање које србује иза тастатуре. Нека, треба србовати, како ко може. Ако си отишао из Србије, ниси отишао из Српства. Али треба и конкретно помоћи, а помоћ активистима као што је Малагурски је од истинске и велике важности.

Овај филм је једно ново виђење мистике Косова, у стратешком смислу, и дио је практичне маркетиншке кампање против пријема дивље државе Косово у УНЕСКО, којој треба помоћ и подстрек. Србима Косово још није сасвим отето и Срби одбраном духовног Косова не бране само свој дио Косова, него га бране од нестанка, за читав хришћански свијет.

То је формулација вриједна уградње у општу стратегију одбране Косова. Ово је формулација која не забија главу у пијесак, уважава реалност и оријентише се према постојећем. Зато је вриједна улагања.