Ако постоји неко ко није чуо да је Никола Тесла био Србин и да би без његовог доприноса човјечанство живјело под свјетлом батеријске лампе, без бриге, научиће захваљујући раду Теслине научне фондације. Звездана Стојановић је једна од најистакнутијих активисткиња у овој организацији, основаној у америчком граду Филаделфији, али и дугогодишњи борац за представљање тековина српског народа у најбољем свјетлу и одбрану његове репутације у Сједињеним америчким државама, гдје живи. Разговарао сам с њом о Теслиној фондацији, али и другим аспектима њеног активизма током година.

1. С обзиром на то да су у јеку припреме за Дан дијаспоре 2017, који Теслина научна фондација организује 6. јула у Београду, хвала што си одвојила вријеме за овај разговор. Познајем те од 2005. и нема шансе да набројим све српске организације и пројекте у којима си као активиста учествовала. Подсјети нас на твој активистички пут и откуд ти у Теслиној фондацији.

ЗС: Године 2003. селим се у Вашингтон са југа Америке и почињем да волонтирам у Конгресу српског уједињења. Помагала сам у канцеларији а и ван ње, породицама које су се неким случајем нашле у невољи у том граду, yглавном због здравствених проблема. Организовала сам групе Срба које су им помагали, а и сама била укључена у посете, сакупљање новца за помоћ, и друго. Наредне године почињем хуманитарну акцију за помоћ српској косовској народној кухињи. Та акција трајала је четири године, а често сам и сама ишла на КиМ да лично однесем новац и уверим се да иде у праве руке и за потребне ствари. Била сам председница волонтерског огранка за КСУ и организовали смо помоћ за сиротишта, сакупљали новац за лекове за болесне Србе у енклавама на КиМ, Организовали смо разне догађаје које су доводиле Србе у Вашингтон, као што је, на пример, био Српски дан на Капитол Хилу, сваке године. Ишли смо од врата до врата конгресмена и сенатора и покушавали да променимо став америчке администрације према Србима у Хрватској, Босни и Херцеговини, на Косову у Метохији, и наравно, у Србији. Организовали смо 150. рођендан Николе Тесле у Вашингтону, крстарење на реци Потомак, где се први пут сусрећем са активностима везаним за Теслу у САД-у.

Године 2008. излазим из те организације и са дивном групом људи отварам непрофитну организацију РАС, која се бави културним догађајима и хуманитарним акцијама као што су рад на народним кухињама, помоћ при земљотресу, при поплавама које су задесиле нашу земљу. Организујемо сваке године фестивал српског документарног филма у згради скупштине града Вашингтона, и уз подршку градоначелника. Добијамо Дан Јасеновца у граду Вашингтону, да бисмо сваке године одржавали комеморацију. Сарађујемо са српском црквом, са амбасадом, са грчким, кипарским, јерменским групама. Те године, по шиптарском самопроглашењу независности, организујемо протесте испред Беле куће, као и у Њујорку, на које су дошле организоване групе Срба из целе Америке, a и других људи из народа који су нас подржавали у борби против медијске пропаганде.
Организовали смо и изложбу „Тихи сведоци, Косово кроз дечије очи“, у сарадњи са институтом за фотографију у Вашингтону. При посети КиМ, поделили смо фотоапарате српској деци и дали им три месеца да фотографишу свој живот. Ова изложба је била јако посећена и привукла је пажњу многих американаца, који су по први пут могли да виде и другу страну приче сукоба и страдања српског народа – рушевине, бодљикаве жице, живот у једној соби, без пријатеља, без играчака, у страху.

Радили смо и на организовању Срба у Дијаспори за учлањивање у базу података за Србе болесне од леукемије, да бисмо, користећи се узорцима за могуће давање крви и коштане сржи, помогли нашој деци на Балкану. Активни смо били и у кампањи против пријема тзв. Косова у УНЕСКО прошле године. РАС је још увијек активна организација.

У околину Филаделфије селим се 2013. године , где долазим на конференцију Теслине научне фондације. Упознајем председника и оснивача Николу Лончара и придружујем се организацији врло брзо након тога.

scaled_full_ca827b405d36595faaaa080

2. Осим што си задужена за комуникације, ти си и предсједница међународног одјељења Фондације. Чиме се бави међународно одјељење?

ЗС: Теслина научна фондација је волонтерска непрофитна и невладина организација са два седишта, у САД и у Србији, а бави се промовисањем лика, дела и идеја Николе Тесле. То је тренутно и најактивнија Теслина организација на свету.
Ја себе видим као тимског волонтера, као некога ко приступa разним видовима рада да би се пројекти успешно завршили.
У организацији радим на кореспонденцији, на изложбама, на конференцијама, а међународни огранак за ТНФ окупља све огранке и све пројекте који се раде широм света а тичу се промовисања Николе Тесле.

3. Иако је деценијама био потцијењен, посљедњих година се о Николи Тесли међу Американцима много више говори, захваљујући, између осталих, и ТНФ-у. Произвођач аутомобила носи то српско име, а много је допринијела и иницијатива карикатуристе Метјуа Инмена. Шта би издвојила међу успјесима Фондације у подухвату обнављања славе великог научника?

ЗС: Да, аутомобилска компанија Тесла је именовала своју фирму по нашем Србину, Николи, али ја сам изненађена да многи Американци још увек не знају шта стоји иза тог имена, тако да ми користимо сваку прилику да прискочимо и објаснимо ко је био геније по коме се зове ова компанија. Метју Инман је млади момак, популаран цртач стрипова у САД, који је направио право чудо тако што је објавио стрип у којем је објаснио на један интересантан начин ко је Никола Тесла и због чега је важно то знати. Уз његову помоћ, једина постојећа Tеслина лабораторија у САД је откупљена и постоје планови да се од ње направи музеј Тесли. И са Метјуом и са компанијом Тесла имамо јако добре односе и сарадњу, као и са Теслиним научним центром који је у власништву лабораторије.

Наша организација организује две конференције годишње, на којима окупља све важне појединце и организације које се баве Теслом, на било који начин.
Ту су научници, писци књига, историчари, просветни радници, уметници и глумци, сви који могу да допринесу заједничком циљу, из целог света.

Водимо програм донирања Теслиних биста и споменика, којих сада има на десетине у свим крајевима света, на универзитетима, у важним установама, на трговима, музејима, где ће милиони људи научити ко је био Никола Тесла. У САД их има десетак, у Данској, Турској, Србији, укључујући КиМ, у Републици Српској.

8634222_orig
Годишња конференција, 2014. Хотел Њујоркер. Извор: teslasciencefoundation.org

Већ неколико година радимо на градњи школског програма који би укључио учења Николе Тесле, сарађујемо са школама и у САД и у Србији које раде на том програму.
2014. године започели смо групу „Теслин народ“, која обухвата све Србе света, али и припаднике других народа који су заинтересовани за Теслу и његов рад. “Теслин народ“ као део ТНФ-а организовао је велики јубилеј у Америци, „200 година Срба у Америци“ и окупио преко 700 људи у три дана у Филаделфији, у граду у коме је забележен долазак првог Србина у Америку пре тачно 200 година. Програм је обухватао све од упознавања, дружења, свечане вечере и програма, концерата, доделе признања заслужним Србима, изложби, сајма упознавања разних српских организација, пројеката. Снимање филма „Теслин народ“, на иницијативу ТНФ-а, је ту почело, на њему се још предано ради, јер српски народ треба да чује и о Србима у Дијаспори.

Жељко Мирковић, продуцент и редитељ филма, сарађује и даље са нама поводом снимања сегмената о знаменитим Србима, као и странцима који су се борили за ширење Теслиног имена, или помоћи српском народу.
Имамо лепу сарадњу са разним Теслиним организацијама у свету, као и са Теслиним музејом у Београду. Поседујемо велику изложбу која је путујућег карактера, коју можемо излагати на разним местима која су заинтересована за Теслу.
Ускоро ће почети да ради и Тесла ТВ, са два студија, један у Филаделфији и један у Београду, преко којих ће се емитовати разни научни програми, везани за Николу Теслу, али и за српску Дијаспору по свету (Теслин народ).

4. На који пиједестал америчко друштво треба да смјести Николу Теслу да би Фондација и ти лично сматрали циљеве оствареним?

ЗС: Ми апсолутно морамо да дођемо до тог стадијума у америчком друштву где ће се знати о Тесли, где ће се исправити неправде и показати који су патенти за које је заслужан Никола Тесла, а не неки други научници који су добили кредит за то. Волели бисмо да школе предају о Тесли и да се усвоји у школски програм.
Ми морамо доћи до тога да народ зна да је Тесла чинио све за добробит човечанства, и да није марио за новац. Ми морамо да кажемо свима да је био светски човек, геније, и да је потекао из једног дивног, поносног, паметног и племенитог народа – српског.

5. Шта је најважније да знамо о предстојећем Дану Дијаспоре?

ЗС: Шестог јула, у сарадњи са универзитетом Сингидунум организујемо Дан Дијаспоре у Београду, који ће окупити Србе из свих крајева света, и где ће се говорити о битним стварима које се тичу нашег статуса, рада, и сарадње са матицом.
Седмог јула наша организација организује изложбу на тему уметности, науке и Тесле у галерији Прогрес у Београду. Осмог јула се дружимо на Белом двору, а а доводимо и америчке туристе, који су заинтересовани да дођу у Србију и упознају нашу лепу земљу. Последњег дана, деветог јула, је Теслино вече, вечера са храном из Теслиног краја, и додела награда заслужнимa у промовисању Тесле.

10527419_704405662981449_2591603025410365685_n
Конференција Теслин народ, 2015. Извор: teslasciencefoundation.org
6. Колика је подршка раду Фондације међу Србима у Расијању, првенствено САД-у, а колика у Матици? И како се конкретно манифестује?

ЗС: Ми смо поносни на сарадњу са Србима у Расејању и Матици. То су углавном појединци заинтересовани да се придруже и помогну. Имамо добру сарадњу са нашом амбасадом и конзулатима, представништвом Републике Српске. Што се наше владе тиче, сарадња је тренутно минимална, све се своди на наше покушаје да сарађујемо, на жалост безуспешно. Кабинет за сарадњу са Дијаспором нам је увек пружио шансу да се састајемо у њиховим, тј. просторијама које су намењене расејању. Ми се залажемо за сарадњу на свим нивоима. “Теслин народ“ је изградио један документ, Декларацију Теслиног народа (видео веза) која се управо бави захтевима Дијаспоре да буду признати од стране Матице и буду укључени у њен рад. Планирамо да наставимо са борбом за права Дијаспоре.

7. С каквим се изазовима сусреће српски активиста у Америци, шта те мотивише, а шта те тјера да дигнеш руке од свега?

ЗС: За све ово време сретала сам се са разним људима који су необавештени о Србима и њиховим борбама, са многима који су погрешно обавештени, као и са онима који намерно шире лошу причу о Србима. Није лако бити Србин у Америци. Треба пуно храбрости, упорности и знања да бисте променили нечије мишљење и придобили га. Мотивише ме то да сам ту, на правом месту, и да је моја дужност да помогнем свом народу, где год да сам.
Ретко дижем руке од свега, али оно са чиме не могу да се сложим и помирим је да неки Срби, доласком у САД, желе да забораве одакле потичу, не желе да се то зна у њиховом окружењу, и да желе да се „утопе“ у друштво. Од њих дижем руке. Жао ми је да постоје и такви Срби који признају неке неосноване и неистините “кривице” српског народа као истину, и тиме отежавају наш рад да истина о страдањима српског народа изађе на видело. Тога на жалост, има све више и у Матици. Са таквим Србима не желим да имам посла.

8. Неки мисле да се организованијим лобирањем и јавним радом Расијања однос према Србији у западним медијима и политичким институцијама у протеклим деценијама могао знатно поправити, тј. да смо искључиво ми криви што смо били демонизовани у јавности, јер се нисмо довољно потрудили, док наши противници јесу. Слажеш ли се?

ЗС: Ми нисмо криви за то што су нас демонизовали. Били смо затечени и нисмо веровали да би неко лагао, чинио неправду. Kриви смо зато што не схватамо значај лобирања. Ако наша влада не зна како се то ради (или из неких тврдоглавих разлога неће), управо српско-америчка Дијаспора ту може да ускочи. Албански лоби је 20-30 година испред нас. Они су научени како и шта да раде у сваком тренутку. Ми увек каскамо за другима, на жалост. У Дијаспори постоје квалитетни, образовани и искусни Срби, у сваком домену, који заједно могу пуно тога да постигну. Кључ је у оном – заједно.

signlibrary
извор: Звездана Стојановић
9. Ти си, такође, приватни предузетник, власница си умјетничке галерије, али и породична особа. У име свих српских активиста који би да ускладе породични живот и национални рад који захтијева вријеме и одрицање, молим те да подијелиш неке савјете.

Живим у малог граду близу Филафелдије, где сам пре пет година отворила галерију слика која се зове Мала галерија. У Малој галерији, која се ускоро сели и биће мало већа, осим локалних уметника, покушавам да представим и наше српске уметнике из Србије и оне који живе у Америци. Наша наивна сликарност је рецимо популарна, и ја уживам када продам слику управо из наше земље. Имала сам и непријатних искустава, као на пример када неко није хтео да купи нешто када чује да је из Србије…

Ускладити волонтерски рад , породицу и посао није лако, али се увек нађе времена. Немојте се плашити. Ми потичемо од храбрих бораца за слободу, ми је морамо извојевати, за све наше људе. Ми се морамо борити са своја права, за своје огњиште, за истину. Сваки дан је нова шанса за нас. Нема тог моста који не можемо прећи. Земљу морамо изградити поново, сачувати наше срце, наше Косово и Метохију, морамо се бринути о гладнима, старима, о деци која морају да знају нашу историју, и да их научимо да доприносе нашој богатој култури и традицији. Морамо волети оне који нас поштују и узвратити им. Са непријатељима – опрезно. Учите од оних који знају, учите од старијих, и употребите тo знање.
Пружите подршку једни другима, у тешким тренуцима. Хајде да заједно вратимо стари сјај нашој поносној и прелепој Србији!

(Разговор електронском преписком са Звезданом Стојановић обавио Владан Ивковић, 4. јула, 2017.)