Оно у чему је Трамп остао досљедан од првог минута пост-изборног транзиционог процеса јесте замјена лојалиста из кампање, махом националиста, новим лицима, супротне идеологије, глобалистичке.

Наиме, бивших лојалиста, предвођених идеолошким гуруом Стивом Беноном, све је мање у круговима око Трампа, и све им је мања улога. С друге стране, расте утицај круга људи који се повезују са Трамповим зетом, Џередом Кушнером, који, без званичне државне* кабинетске функције, утиче на многе важне одлуке, по мишљењу аналитичара с обје идеолошке стране.

Америчку јавност је запрепастила Кушнерова посјета америчким трупама у Ираку, која се поклопила са Трамповим нападом на Сирију. Кушнер нити има званичну функцију везану за оружане снаге и безбједност, нити има било какве везе или искуства са војним и питањима рата. У свјетлу наводног сукоба у трајању између Бенона и Кушнера, десничарске скупине по друштвеним мрежама су се окомиле на Кушнера као главног кривца за Трампов заокрет и еуфорично тражиле од Трампа његово уклањање. Еуфорију су усијали и извјештаји да је Трамп донио одлуку да бомбардује Сирију под притиском ћерке Иванке и зета, а упркос противљењу Бенона.

forbes-cover-12202016-final_1000x1311Кушнер је званично само Трампов савјетник, али значајан рани показатељ његовог потоњег утицаја је било и неочекивано појављивање на насловници магазина Форбс непосредно послије избора. Форбс га је означио као човјека који је Трампу донио побједу. Током кампање, Кушнер, иако близак Трампу, и активан у кампањи, није помињан као оперативац од кључног утицаја. Насловница Форбса је имала све одлике покушаја да се Кушнер гурне у први план и да му се изгради кредибилитет на штету других, стварно заслужних оперативаца.

Прва жртва Кушнеровог утицаја био је Крис Кристи, гувернер Њу Џерзија и први елиминисани републикански кандидат који је подржао Трампа још у фебруару 2016. Кристи је уједно био и први Републиканац од националног значаја који је, пркосећи ставу страначке централе, стао иза Трампа, што је зацементирало Трампа као легитимног кандидата. Кушнера и Кристија веже Кушнеров отац, Чарлс, познати грађевински предузимач и инвеститор, којег је Кристи 2005. године, док је био окружни тужилац, стрпао у затвор због давања мита, утаје пореза и уцјене. Млађи Кушнер је искористио новостечени утицај да Кристија, за кога се мислило да ће заузети неку од најбитнијих министарских позиција у Трамповом кабинету, потпуно изгура из игре и из Трамповог окружења.

Поред тога што на битне одлуке у различитим сферама кључно утичу неквалификовани појединци лично блиски Трампу, међу којима Кушнер предњачи, слици о паушалности Трамповог управљачког приступа доприноси и чињеница да велики број важних позиција у министарствима није ни попунио.

Све у свему, Трамп се све више удаљава и од становишта на којима му се кампања заснивала, и од људи који су му кампању изнијели. Националистичка Америка истиче Кушнера као заједничког именитеља Трампових контроверзних и наглих кадровских промјена. Иде се дотле да се сумња да је баш Кушнер Тројански коњ у Трамповом окружења који настоји – и успијева му – да Трампа окружи глобалистима, носиоцима политике естаблишмента, “јастребовима“ и неолибералима, а да уклони националисте и носиоце политике која је у темељу фамозног слогана “Учинимо поново Америку величанственом“.

Наравно, вјерује се, али само ријетки говоре гласно, да Кушнер, чији отац долази из ортодоксно-јеврејске заједнице, представља интересе везане за ционизам. Превага израелског лобија, међутим, није ни заокрет ни новост, јер израелски лоби диктира темпо америчке спољне политике, бар у вези са Блиским истоком, већ деценијама.

Није споран утицај ционизма у америчкој спољној политици, али пошто је Трамп и у кампањи ватрено наступао као пријатељ Израела, не може се говорити изоловано о ционизму као мотиватору Трамповог заокрета. Трамп није ни рекао да неће штитити интересе Израела.

Али пошто је у вријеме Барака Обаме изостао онај интензитет про-израелске политике на који је израелски лоби навикао, могућ је сценарио по којем се у теорију Тројанског коња укључује Израел као закулисни интерес. Ово је реално једино уколико је поуздање у одлучан и досљедан про-израелски наступ Хилари Клинтон било слабо, што је просто неубједљив аргумент, да не кажем невјероватан.

Кога год представљао, млади зет Кушнер се укопава као одлучујући чинилац у Трамповом процесу одлучивања, а и као стуб око којег се граде нови кружоци моћи у Бијелој кући, моћи која гура политику супротну од националистичке платформе која је Трампа довела на чело Сједињених држава.

(Крај другог дијела. Слиједи: Трампов заокрет: Путокази)

*Исправљено 17.4.2017. Кушнер нема министарску функцију, нити положај у ресорном министарству, али и функција личног предсједничког савјетника је државна функција.