Све је више популизма, брину се многи политички коментатори широм демократског свијета. Кажу да популизам, као стратегија политичког обраћања која игра на карту незадовољства нижих народних слојева и њихове угрожености од стране оних елитнијих, пријети стабилности демократије. Кад се жели дисквалификовати вођа, покрет или програм, каже се погрдно да је популистички.
Како се у исто вријеме може вредновати демократски процес и кудити популизам, остаје нејасно.
По дефиницији, популизам, као једна од стратегија у политичкој мобилизацији и демократском освајању власти, односи се на подршку интересима обичног народа, за разлику од бриге о интересима елитистичких политичких групација. (Наравно, популиста не мора бити искрен, као што ниједан учесник у демократском процесу, ма шта говорио, не мора бити искрен.)
Зашто је за демократију опасно, рецимо, борити се за власт јашући на таласу незадовољства народних маса, а није опасно бити поткупљен од стране једног или више моћних пословних интереса?
Зашто је опасније подилазити народним масама него служити банкарима Вол Стрита, фармацеутским тајкунима или новим Рокфелерима Силиконске долине? Ако изађе Доналд Трамп, Марин Лепен или Војислав Шешељ, рецимо, и изјави да неолибералистичка слободна трговина негативно утиче на зараде домаћих радника, што нико не може негирати, и да је потребно окренути се протекционистичким мјерама, шта је ту лоше за демократију, а поготово шта је ту лоше за народ земље о којој је ријеч?
Ништа.
Зар демократија није – бар у теорији која је народима свијета пласирана – баш предвиђена да оснажи и уздигне народне масе у њиховом односу са елитама, и да слабљењем баријера повећа њихово учешће у управљању?
Јесте.
И како је лош за демократију неко ко каже народу да су га преварили, оштетили, уназадили, ојадили?
Никако. Штавише, добар је.
Примијетно је да се популистима погрдно називају управо они политичари који отварају очи народу.
Ја кажем да није лош популиста, него они који у страху од популиста намећу наративе који плаше народ популизмом. А у страху су јер популиста може да дестабилизује основе моћи и привилегија које елитни сталежи, дакле, творци наратива, посједују и уживају. Као и свако ко освјешћује народне масе, популиста је у теорији опасан политичкој олигархији, осим ако није испразни демагог. А ни популизам, као ни било која друга доктрина, није имун на инфилтрацију демагогије.
Није ово прича о класној борби. Народне масе нису никаква класа. И њихова освјешћеност не мора аутоматски донијети добро друштву. Али демократија се не бави резултатима него процесом у којем сви учесници треба да имају једнака права, па ком обојци – ком опанци. Бар се тако заклињу заговорници демократије. У поштовању демократског процеса нема мјеста дисквалификацији популизма, јер без популизма, народне масе немају гласноговорника у политичкој комуникацији, а то је апсолутно лоше по демократију. Популизам је директно супротстављен елитизму, али не мора учесник у демократском процесу бити заговорник ни једног ни другог да би подржао присуство и једног и другог.
А уколико је популизам само демагогија, у шта га многи фарбају, онда нема бриге: задовољан народ никад нико није повео у буну. Све што елите треба да ураде да се одбране од навале популистичких демагога је да држе народ у благостању и нема зиме.
Чланак ћу на „Ћирилизовано“ пренети увече.
Нисам популиста, нек сада читају шта је већ понуђено.
Иначе сматрам да нема идеалног и општеважећег политичког система.
Тренутно, за Србе би најбоља била просвећена тиранија.
Не апсолутизам, него тиранија.
(Надам се да Вас нећу повредити, али сам убеђен да би било боље да прошли чланак нисте објавили. Што рече неки Италијан, заборавих му име, „не треба пропустити прилику за оћутати“.)
Поздрав
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Пренео: http://cirilizovano.blogspot.rs/2017/03/blog-post_2.html
Уместо непотписане карикатуре коју сте Ви изабрали, ставио сам другу са сличном поруком (и „додатном вредношћу“ у виду саме, изоловане рибице).
Карикатуре почесто имају више интелектуалног набоја од текста коме треба да буду „репић“, грех је непотписати аутора.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Није проблем, све док сте ставили линк ка изворном тексту.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
„Једини начин да се Косово ослободи јесте тај да се Србија ослободи, па да ојача. Проблем је у томе што Србија никад не може ојачати док је укољенчена Косовом.“
То нисте требали да кажете – ако значи да се треба ратосиљати Космета, макар и привремено.
Нема привременог одрицања од сопствене територије.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Не значи да се треба ратосиљати Космета, него да Република Србија не држи ни на један релевантан начин ни један дио Космета. Ено, Србија не држи на релевантан начин ни Бујановац, а камоли Космет. Дошао предсједник Албаније и ради шта хоће, нико не смије да писне. Дакле, не да га се не треба ратосиљати, него Србија нема моћ ни да га се ратосиља, а камоли да га врати.
Под Тадићем и Вучићем, Србија се одрекла и посљедњег ослонца моћи на Космету, издајом Срба који су бранили Сјевер. То се једино могло бранити физички.
То шта би ви и ја вољели, то можемо да окачимо мачку о реп. Уједињене нације и њихове резолуције ем нису више релевантне, ем их се сама Србија одрекла. И нико у Србији није показао спремност да руши власт која се одрекла Косова. Значи, не само да су се вође одрекле Косова и Метохије, него и народ, јер чиме народ показује да није? Међународна политика познаје само снагу, све остале је шупља прича, што ће рећи, заваравање. А заваравање увијек има и субјекат и објекат, и питање је ко има користи од заваравања. Зато кажем да Србија не може да се ратосиља Косова и да хоће. Јер везивање за Косово је гарант српске послушности, а српска послушност је потребна окупатору.
Косовско питање, као и свако друге те врсте, се мора сагледавати у односу на снагу Србије и снагу противника, а не у односу на Милоша и Лазара. Није то одрицање од митоманије, јер ја то не сматрам митоманијом, него прегруписавање јачања ради и грађење стратегије у реалним, а не у нереалним оквирима. Надам се да слажете да се Косово више не брани. Срби на Косову се третирају као расијање. Ако мислите да се брани, реците ко га конкретно брани, како напредује одбрана и који су изгледи за побједу на терену.
Али читава ова прича је излишна, јер Србија није независна земља која гради политику у свом интересу. Све што званична Србија ради је у интересу српских непријатеља, па и тобожња одбрана Косова која је престала и најзваничније кад се одступило од Рез. 1244. Бриселски споразум је само био чишћење и разминирање терена.
Косово неће престати бити дио Српства и српског националног бића ни кад на њему више не буде српског увета, али то нема везе са државном стратегијом. Срби никад нису ослободили Косово и Метохију, јер никад нису истјерали османлијско становништво, иако јесу истјерали турску војску. Први свјетски рат је почео прерано, а Србије као српске државе нема још од 1918. Не може се од авнојевске Србије очекивати да се превише бави српским интересима. Један који је нешто као покушавао, пресвиснуо је у Хагу.
Мислим да је вријеме да се вратимо са “Српска се труба с Косова чује“ на “Онамо, намо“, ако ме разумијете.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
>>>Иначе сматрам да нема идеалног и општеважећег политичког система.<<>>Надам се да Вас нећу повредити<<<
Нисте ме повриједили, али волио бих да чујем образложење. Ако може, испод оног текста.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Народи, културе и цивилиозације су исувише различити за један политички систем.
Можете ли, на пример, замислити демократско уређење западног типа у Кини са оваквим етничким саставом: https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_ethnic_groups_in_China
Што се тиче „просвећене тираније“, о томе другом приликом (јер јавно залагање за методе које би биле потребне за остваривање сличног система подлеже Кривичном закону Републике Србије). У међувремену, предлажем Вам да се подсетите достигнућа тиранских система у антици.
После стотинак Питагора (рођен у једној, живео и стварао под другом „тиранијом“) нека буде и мало демократије – биће довољно просвећених да бар знају за шта и кога гласају.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Нисам мислио на образложење по овом питању, него на опаску да није требало да пишем ранији текст. Мислио сам да мислите на Косовске стратегије, па ме интересовало шта није требало да кажем.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Добро је, драго ми је да сам вас погрешно разунео.
„Онамо, онамо… за брда она,
гдје небо плаво савија свод;
на српска поља, на поља бојна,
онамо, браћо, спремајмо ход!“
Е, али пре тога мора оно што сада спада под кривично дело.
С друге стране, изгледа да се европски „популисти“ буде, а просто би било нелогично да они дају подршку најопаснијем исламском канцеру у Европи. Дакле, мало је вероватно да ћемо ускоро бити усамљени као што смо били до сада, а нарочито у последњој деценији прошлог века.
Надам се да ћемо у ослобођењу и ми некако учествовати…
Још једном, хвала на задовољству које се осети кад човек увиди да је оно лоше што је мислио била грешка.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Што се мене тиче, текст је одличан. Уколико се претходни коментар односи на „Косовске стратегије“, мислим да је исти такође у сваком смислу поучан и користан, те га је ТРЕБАЛО објавити. Уосталом, то јасно показује и став „Фронтала“, да га НЕ објави. Сурово је тачна анализа аутора.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Хвала.
Циљ је и био да буде сурово, а могло је још суровије.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
@Александар Јовановић
По обичају недоречено. Шта је то просвећена тиранија, која је потребна Србији? Да се и ја изјасним. Ја сам популиста, баш у значењу објашњеном у тексту.
Свиђа ми сеСвиђа ми се