Већ у првој недјељи свога столовања, Доналд Трамп је испунио низ изборних обећања и тиме отворио неколико ратишта која ће га о јаду забављати у наредне четири – или више – године.
У наредном раздобљу, Трамп ће водити неколико различитих, а сродних ратова, који ће одредити путању свјетске историје бар онолико колико су је одредили ратови Владимира Путина у протеклих 16 година.
Трн у оку глобалиста
Водиће рат против империјалистичког глобализма, не зато што је он противник империјализма, него зато су се елите Атлантске империје окренуле против својих американистичких коријена, а избор Трампа је представљао устанак американиста против глобалиста. Глобализам је копиле окоћено из блуда финансијерског новофеудализма и у њега ухљебљеног троцкизма.
Пробуђени амерички национализам који је Трамп зајахао директна је пријетња моћној глобалистичкој стихији и она, разграната на све сфере америчког друштва, му ништа неће халалити.
Идеолошка војска финансирана од стране глобалистичких фондација и наднационалних корпорација је од првог дана на улицама и само се мијењају тактови по којима марширају, али престајати да марширају не мисле.
Протекционизмом против Кинеске империје
Водиће рат против Кине. Кина је претекла САД у многим економским параметрима и објавила свијету да је од сад, надаље и убудуће она та која ће рјешавати кризу у коју је запала глобализација, да ће се она обрачунати са протекционизмом и да ће она запосјести локомотиву брзог воза глобализма.
Нит’ је било, нити бити може – једна земља, а два господара, једна раја, два харача даје. Трамп, по свему судећи, изводи америчку силу на Косово поље кинеском султану. Као нова глобалистичка суперсила, Кина ће имати на располагању велики дио успостављених механизама и врелог оружја за усиљени глобалистички марш.
Ислам под кажипрстом глобалистима
У оквиру одбране од глобалиста, водиће Трамп рат против политичког ислама који пријети да постане главно оружје у глобалистичким рукама, ако то већ није. Нема везе то што је ислам далеко “назаднији“ од “назадних“ национализама.
Ислам је у својој природи глобалистички, само што у исламском глобалистичком свјетоназору влада шеријат и то га разликује од атлантистичког глобализам, у којем влада штампарија новца. Али кад помогне глобалистима да униште национализме, ислам ће бити толико ослабљен да неће представљати проблем.
Трамп својим потезима здушно помаже муслиманским активистима да се убаце у масе америчких либерала, љевичара и других глобалистичких корисних идиота незадовољних изборним поразом, и чак да њима руководе. Он америчке либерале, случајно или намјерно, буквално нагони у околце и оборе агенде радикалног ислама. Чак и комешања у самом врху Демократске странке пријете да пресвуку њено вођство у отворено про-исламско и анти-бјелачко, судећи по порукама које се могу чути од кандидата за руководећа мјеста.
Против дубинске државе
Најскупљи рат ће водити против америчке тзв. дубинске државе, машинерије која преживљава предсједнике и режиме јер је подлога глобалистичкој контроли и предсједници немају моћ да је уклоне или измијене значајно. Досадашњи предсједници нису то ни морали, нити су хтјели, јер су били дио естаблишмента чији је и дубинска држава дио. Трамп, чини се, није из те приче, а судећи по отпору с којим се сусрео као предсједнички кандидат, и жестоко јој је супротстављен.
Његова крилатила о “исушивању мочваре“ се не односи на уклањаре безначајних апаратчика и каријериста, него баш на одрубљивање пипака хоботнице дубинске државе. Борба против дубинске државе најприје ће бити изражена у сталним напетостима између Трампа и републиканских сенатора који представљају њене пипке, Џона Мекејна и Линдзија Грехема, између осталих.
Обојеном револуцијом до диктатуре
Сви ови ратови ће се водити и на америчком тлу и широм планете. И американизам и глобализам и Кина и радикални ислам су присутни свуда и спремни су да дејствују свуда. Врло је вјероватно да ће та дејства кулминирати у неком виду обојене револуције против Трампа или бар покушаја исте. Она може или успјети или изазвати ванредно стање које би Трампову управу приморало да уведе диктатуру.
Извршне наредбе које су донијели Џорџ Буш Млађи и Барак Обама су изградили тврду основу за увођење неке врсте диктатуре.
Трампов успјех неће зависити од његове ријешености и од средстава која су му на располагању, него од брзине којом склапа савезе. Од изборне побједе до инаугурације, та брзина се показала задивљујућом, али ти унутрашњи савези су се сводили на помиривање сродних интереса, поткусуривање и подмићивање.
На глобалном плану, један од највећих Трампових изазова ће бити изградња добрих односа са Русијом, без којих неће бити ни Трамповог успјеха. Тај процес ће бити ометан са свих страна и ометачи се неће либити ни отварања нових ратних жаришта да би интересе Америке и Русије супротставили до тачке на којој је сукоб неминован или је бар савез немогућ.
Добро дошли у 21. вијек. Гледаћете трампистичке ратове. И можда учествовати у њима.