Расиста може бити само појединац који је нетрпељив или се на други начин негативно односи према припадницима друге антрополошке расе, дакле, људима који су расно другачији од њега и његове расне групације, и то зато што су другачији.
Нити осуђујем нити оправдавам особе који јесу расисти, него желим да разјасним ко уопште може бити расиста, а чији шовинизам или нетрпељивост према другачијем се не може подвести под расизам. Употреба површних, али ефектних поруга, као што су расиста или фашиста, распространила се као оружје у јавној расправи и њу треба оголити и стати јој на пут.
Једно је бити нетрпељив из расних разлога, друго из културолошких, треће из вјерских, четврто из националних итд. Примјера ради, ја задржавам право да, оквирно говорећи, имам негативне осјећаје према одређеним друштвеним заједницама и ако ме то чини шовинистом, не чини ме расистом уколико расна различитост није разлог мог шовинизма.
Србин не може бити расиста према муслиману или католику српског поријекла, јер су не само исте расе, него и истог етничког коријена, тј. антрополошки међу њима нема разлике. Кад Хрвати и босански муслимани побију милион Срба по логорима и јамама, то је геноцид, али није расизам. Они један другог могу да мрзе из дна душе и да се кољу зубима, али коријени те мржње би се морали тражити у разлици у вјери и наученим или ненаученим историјским лекцијама, а не у расизму, јер они су исте расе, истог антрополошког склопа и поријекла, и чак, неколико кољена уназад, род рођени.
Дакле, православни Србин према Бошњаку муслиману – и обрнуто – може изражавати нетрпељивост, дискриминацију, па и мржњу, дакле, бити шовиниста, али на темељу разлике у припадности вјери или политичкој нацији, или може да га сматра непријатељем јер га историјско искуство на то логички упућује. Али то не може бити расизам.
Жигосање расизмом – и не само расизмом – се шири као помама из пропагандних центара Империје, а у циљу посједовања универзалног, а брзог и убитачног начина за дискредитацију било којег неистомишљеника. Расизам је општеприхваћен као зло, а по аутоматизму и расиста као носилац тог зла који се ничим не може оправдати.
Назову те расистом и све су ти рекли, зар не? Нема одбране, нема расправе, све је јасно. Нема везе јеси или ниси. Са либерал-прогресивцима, онима који углавном посежу за оваквим етикетама, довољно је не сложити се по неком њима важном питању и већ се излажеш опасност да ти прилијепе ову и сличне у њиховим очима дисквалификујуће етикете.
Расизам је само један од помодарских подгрдних назива за неистомишљенике. Сличних има много. Зато се основне, коријенске језичке дефиниције и значења не смију игнорисати и потиснути и не смије се препустити политичким активистима и пропагандистима да нам погрешним, површним и тенденциозним дијалектичким рјешењима тренирају размишљање.
СРБИСТ 
ako se nacizam zasniva na teoriji o višoj rasi, kako onda baštinik ustaštva nije rasista prema nižoj rasi „Srbima“, a baštinik ruske varijante arijevske teorije prema „Hrvatima“?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Постоји и та аномалија, али она се више тиче субјективног става који нема поенте негирати на овај начин. Ја говорим о одбрани од предрасуда заснованих на погрешном поимању израза. Дакле, немој мене називати расистом ако се мој негативан став према другачијем не заснива на расној различитости. Етикетарај ме онако како заслужујем. Данас је етикета расисте из уста оних који етикетирају постала као етикета шупка, мајмуна, кретена, смрада, значи, намјера је да се нагрди, а не да се опише.
Наравно, ако нацисти за себе кажу да су расисти, ко сам ја да им то спорим, чак и ако сматрам да расизам какав они заступају иступа из дефиниције. Ако Црногорац Петар Петровић за себе каже да није Србин јер он себе тако види, ја могу да се упљујем наводећи историјске и друге утемељености тврдње да он јесте Србин, али он себе прије свега идентификује како он хоће.
Ако њемачки нациста себе сматра расистом јер мрзи Словене од којих је велика шанса да неком линијом и сам потиче, како да му се помогне? О усташтву и хрватском расизму према Србима да и не говорим.
Свиђа ми сеСвиђа ми се