Доналд Трамп је побиједио, изборивши се против камариле глобалистичких политичких агентура, стратегија и инструмената, које су чиниле машинерију изборне кампање Демократске странке и Хилари Клинтон, те њихових притисака на свијест бирача.
Ово су главни разлози његове побједе.
Глобалистичком агендом, чији је кандидат била Хилари Клинтон, највише и најдуготрајније је угрожена већинска бијела хришћанска популација. Доналд Трамп се обратио њој и њене проблеме, деценијама игнорисане и потискиване, као и приједлоге рјешења, изнио на националну позорницу.
Амерички народ у просјеку више не вјерује политичарима естаблишмента. Трампове ефектне опаске и јасне, мада површне квалификације су звучале искреније и погађале живац него добро увјежбане рецитације Клинтонове.
Амерички народ више не вјерује ни мејнстрим медијима који заступају интересе својих газда олигарха. Медији су се својски упињали да произведу што више негативности о Трампу, а народ их је упорно одбијао из простог разлога што су долазили из лажљивих медија, који су на потпуно супротан начин третирали Клинтонову и у великој мјери били интегрални дио њене кампање.
Неповјерење према мејнстрим медијима је отворило простор алтернативним конзервативним медијима, попут агрегатора вијести Драџ Рипорта, Инфоворса Алекса Џоунса, истраживачког Пројекта Веритас Џејма О’Кифа, и најважнијег, Викиликса Џулијана Асанжа. Ови и други су одрадили лавовски дио посла у корист Трампа и избацили у јавност информације које се нису могле игнорисати.
Хилари Клинтон је била ужасно лош кандидат са својом скандалозном прошлошћу и неопростивим политичким гријеховима и промашајима. Само њено учешће је Трампу у старту омогућила 30-40 посто укупног изборног тематског материјала који не би имао на располагању против било ког другог Демократе.
Трамп је кроз читаву кампању градио и одржавао имиџ одлучног, трезвеног, чврстог, а народског политичара – баје, док је Клинтонову његови пропагандисти карактерисали као болесну старицу, неспособну да води државу.
Групације чија су осјећања циљана преувеличавањем Трампових изјава о мањинама и женама нису у потребној мјери загризле мамац.
Афро-американци нису изашли на биралишта да подрже Клинтонову у оноликој мјери у којој су подржали “свога“ Обаму 2008. и 2012.
Традиционално демократски опредјељена радничка класа је прекинула традицију и одбила да буде вучена за нос од стране глобалиста који је годинама уништавају.
Сви објелодањени, наглашени и претпостављени скандали и преступи Клинтонове (имејли, Бенгази, Фондација Клинтон, Хаити, Билови сексуални излети, политичка убиства итд.) нису могли оставити равнодушним ниједног америчког патриоту који је мислио својом главом.
Трамп и његове присталице су далеко боље искористиле моћ друштвених мрежа, поље у којем су у неколико прошлих изборних циклуса Републиканци заостајали за Демократама.
Већину својих објективних недостатака, заснованих у стварности, окружење Хилари Клинтон је одлучио да игнорише, као и већину околности које су јасно указивале да Трамп побјеђује. Не само то, него се њена кампања потрудила свим силама да конзервативне слојеве народа унизи и увриједи на сваком кораку, и буквално их отјера Трампу.
На крају, за Србе као навијаче и за положај српских земаља на геополитичкој пејзажу, важно је да се Хилари Клинтон није докопала Бијеле куће. Али важно је и примијетити да сваки покушај ослобођења из глобалистичких канџи мора да се усредсреди на вољу и снагу већине. Глобалисти освајају подршком и подстрекивањем мањина против народне већине. Ако ништа друго, Трамп је вратио у оптицај овај основни демократски принцип.
СРБИСТ 