Иносексуалци

У оквиру Подухвата Лектор, гдје покушавам исправити криве Дрине у српском језику, искривљене немаром и помодарством, имам приједлог новог израза за једну мањинску заједницу која се деценијама покушава еманциповати, тј. ослободити стега бројчано и култоролошки доминантне већине. Ради се о припадницима нехетеросексуалне заједнице, чији политички покрет уједињује појединце разних сексуалних склоности, а којима је једина заједничка тачка идентитета то што се разликују од хетеросексуалаца.

Приједлог је овај: умјесто редања почетних слова свих могућих сексуалних идентитета које некоме ко није хетеросексулац могу пасти на памет, свеобухватан израз би био – иносексуалац. Ино- подразумијева остало, дакле, имали би хетеросексуалце и остале -сексуалце. Прецизно, а оквирно и укључиво, зар не?

Тренутно, тај покрет и та заједница су широм свијета познати под почетним словима четири енглеске ријечи (LGBT). Многи народи, укључујући Србе, нису нашли за сходно да ову скраћеницу преведу са енглеског на свој језик, него су прихватили изворан назив наметнут од идеолога овог политичког покрета.

То показује да се покретом управља централистички, из англофонског подручја, иако припадници ове заједнице имају и локалне, националне, вјерске, политичке, а не само сексуалне идентитете. Иако замјерам српским припадницима ове заједнице што нису ознаку политичког идентитета и име покрета превели на матерњи језик и тиме показали да су такође и Срби, Србе забринуте за свој језик не обавезује немар оних који се не брину, те они морају, не само у овој ситуацији, да размишљају и дају приједлоге о усклађивању криво унесених страних израза у српски језик.

Неки ову скраћеницу читају ел-ге-бе-те, а некима је толико свеједно да ли ће их други Срби разумјети да чак опонашају и енглески изговор, па кажу ел-џи-би-ти. Неки све припаднике ове заједнице просто, а често и поспрдно називају “гејевима“, а неки су се пркосно задржали и на старом народском изразу “педер“.

Покрет за сексуална права, непрестано се ширећи и укључујући новоспознате сексуалне идентитете, званично је дотјерао скраћеницу на седам иницијала (LGBTQIA – лезбијке, гејеви, бисексуалци, транссексуалци, квирови или самоистражујући, интерсексуалци и асексуалци), а можемо очекивати да их буде још. Дакле, покрет је превазишао интересе појединаца које привлачи исти пол. Хомосексуалци су само један дио те заједнице. Сад су укључени и појединци који немају пол, не знају пол или мијењају пол.

Превише је то све за запамтити, а не желимо, је ли, никога увриједити и изоставити. У српском, рецимо, нема слова Q. Шта ћемо с тим?

Пошто је груписање очигледно настало из разлике од хетеросексуалног идентитета, за хетеросексуалце није нелогично и објединити те остале идентитете у један групни егзоним, а они, између себе, могу даље да се дијеле.

Да би се чувао језик, потребно је нове појмове и изразе приближавати и прилагођавати народном разумијевању, и живљењу. Језик описује, дочарава, даје значење, доприноси разумијевању. Али језик се и уништава и користи за манипулацију свијешћу уколико појам није означен изразом који га вјерно описује.

Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо, дотле живи и народ, може се међу собом разумијевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада. – Вук Караџић