Сценарији америчког грађанског сукоба

Послије два тактичка напада у двије седмице и убиства осам полицајаца, однос између америчких полицијских установа и друштва може ићи у три правца:

1. Полицијске управе на локалном и на нивоу савезних држава ће се реорганизовати ка већој расној сегрегацији и мањим овлашћењима; састав одјељења ће морати вјерније да одражава демографију коју оно покрива; у црначке крајеве ће ићи само црнци итд.
2. Полицијска овлашћења ће се рефлексно увећати у складу са нужном реакцијом према пријетњи која је настала; полиција – технички већ оспособљена – ће се и институционално милитаризовати јер ће за то имати ваљан изговор; учиниће се конкретан корак ка већем тоталитаризму фашистичког типа итд.
3. Апокалиптична теорија каже да се насиље подстрекује и прогресивно распаљује да би кулминирало пред предсједничке изборе и дало савезној влади, тј. предсједнику Обами повод да суспендује Устав и прогласи ванредно стањe.

Покрет ЖЦВ (ни)је крив

Не треба расправљати о новонасталом грађанском сукобу у Америци без узимања у обзир улоге покрета Животи црнаца вриједе (Black Lives Matter), насталог као одговор црначке заједнице на полицијску бруталност.

Оружани рат с полицијом је политичкој борби против полицијске бруталности додао нови моменат. Није утврђена директна веза између убица – бивших америчких војника – и Покрета ЖЦВ , али организована убиства полицајаца немају друго политичко-идеолошко исходиште осим тог покрета. Овај покрет је не само у медијској жижи дешавања него се и политички профилисао као покретач дејстава. Настао је као легитиман одговор на непропорционално насиље које црначка заједница трпи у односу са органима реда.

Он није регистрована организација са структуром и хијерархијама, него стихија различитих група које се мање-више слажу у прокламованих циљевима. Заједничка им је не само оквирна идеологија и везаност за црначку заједницу, него и финансијери. Наиме, већина његових огранака се финансира кроз канале успостављене од стране фонда Алијанса за Демократију, који је основао Џорџ Сорош 2005. године. А гдје је Сорош, ту посла престају бити чиста и намјере часне.

Кад се Покрету ЖЦВ додају Сорошеви фондови, нови амерички грађански сукоб мора да се погледа кроз призму глобалних превирања и корпоративне фашизације западног свијета. И водеће комуникационе и мобилизационе платформе, као што су Фејзбук и Твитер, позитивно дискриминишу активисте Покрета ЖЦВ и њихове политичке поруке, а сјетимо се какву су улогу исте друштвене мреже одиграле у серији преврата познатим као Арапско прољеће, које је уништило животе милиона људи.

Реформа ради сегрегације

Тако се горњом опцијом број један можемо задовољити уколико мислимо да империјалне елите могу себи приуштити да подређивање америчке нације глобалистичкој контроли обављају постепено, тј. да имају још времена. Америчка полиција, децентрализована служба са јаким локалним идентитетом, везује се чвршће за националистичку димензију америчког насљеђа него за глобалистичку. Као таква, она је стуб националистичког идентитета за који се једном руком држи америчка бјелачка већина која себе све више сматра угроженом од стране агресивног глобализма, који се пак служи легитимним страховима и бијесовима мањина при минирању моћи те већине. Реформом америчке полиције би се промијенио демографски састав и повећао ниво расне сегрегације унутар саме организације, те умањила струковна солидарност. Припадници мањина би добили више радних мјеста и више капацитета за употребу силе.

Да ово није празна прича, побринули су се водећи амерички политичари. Предсједник Барак Обама је убиства полицајаца у Даласу и Батон Ружу искористио да позове полицију да се реформише. Хилари Клинтон такође позива на реформу полиције, наводећи превисок број црнаца у затворима као знак полицијске пристрасности. Директан алармирајући ефекат ових сукоба и превирања се види, рецимо, у Балтимору, једном од жаришта сукоба, гдје се полиција већ реформише, а полицајци масовно напуштају службу. У Даласу је шеф полиције послије крвопролића чак позивао припаднике Покрета ЖЦВ да ступе у службу.

 

Реформа ради милитаризације

Друга опција не искључује сасвим прву. Без обзира на етнички састав будућих полицијских служби, већи степен милитаризације је могућ или као рефлексни одговор или као планирана наредна фаза. Може да дође до реакције као у пјесми Забрањеног пушења Стража поред Призрена, гдје каже “пуцај на све што је сумњиво, момче, не жали иредентиста.“ А могу, што је вјероватније, да навуку оклопе, шљемове, да се набију иза бојних возила, транспортера, робота, да осматрају дроновима, да уграђују чипове за праћење итд.

Милитаризована полиција може бити опасна по централну државну управу у Вашингтону уколико није под њеном контролом. Реформа локалне полиције која би укључила већу милитаризацију би морала да увећа и савезну контролу над локалном полицијом. Дакле, реформа демографског састава и политичке културе би ишла руку под руку са милитаризацијом под палицом савезне владе. У том случају, радикализам Покрета ЖЦВ и њему блиских група које се испливавају сваког дана ће се искористити да дестабилизује постојеће стање у локалним полицијским службама, да нагласи потребу за реформом и да их реформише униформно, диригујући из Вашингтона и даље се користећи мањинским заједницама за успостављање система сталне суревњивости међу расама од којих ће, за разлику од садашњег стања, све бити легално и легитимно наоружане.

Обама је јасно сврстао на страну реформиста. Само је питање шта ће се десити што ће му послужити као изговор да се умијеша у сукоб отворено, постављајући савезну владу као егзекутора реформи.

Појава Трампа и журба елита

Обама је кључни играч и у трећем сценарију. Осам година Обаме је довело до тога да су кандидати за најјачу свјетску силу ликови попут Хилари Клинтон и Доналда Трампа. Иако је још од избора Обаме, па и од Буша Млађег, било јасно да сама личност америчког предсједника не значи ништа, и да је моћ елита толико надвисила народ да свако око чијег избора се оне сложе може постати и предсједник, ипак су избори 2016. године дотицање дна у одређеном смислу. Глобална ситуација не иде на руку Империји, а кад се било којој Империји такве ствари дешавају, она углавном не може себи приуштити непознанице и нестабилност на домаћем плану. Унутрашња стабилност се постиже контролом над најосјетљивијим политичким питањима у земљи и најјачим потенцијалним изворима проблема за владајуће елите.

Чини се да је појава Доналда Трампа довела до извјесне панике елита које су мислиле да енергију бјелачке већине чија се моћ осипа могу да сузбију на дуже стазе. Та енергија се углавном успјешно каналисала механизмима двостраначја, али Трамп је ту равнотежу нарушио. Зато је он мета напада из свих америчких идеолошких центара моћи, и са лијева и да десна.

Супротстављен најомраженијем кандидату којег је Демократска странка можда икад имала, те вољи елита које све више Американаца сматра анти-америчким, Трамп би, супротно свим предвиђањима, могао и да побиједи. Много више бијелаца ће гласати за Трампа него што то анкете показују. И анкете су почеле да нагињу у његову корист, мада то у свијету политичке пропаганде не мора ништа да значи.

Елем, да ли је елита спремна да изазове краткотрајне сукобе ширих размјера у које би савезна влада морала да се умијеша и успостави неку врсту ванредног стања? На папиру, у законским уредбама и посебно у предсједничким директивама, основа за то постоји.

Операција Демократске странке

Данас је почела Национална конвенција Републиканске странке у Кливленду, на којој ће бити донијета коначна одлука о Трамповој номинацији за страначког кандидата. У исто вријеме, по улицама Кливленда се скупља кусо и репато, једни да подрже и одбране Трампа, други да искажу свој бијес протестима и вјероватно насиљем.

Баш Покрет ЖЦВ је најавио јако присуство на овом догађају који са њима неке директне везе. Која је мотивација једног покрета за борбу за права црнаца, које Трамп нити је увриједио, нити им се чиме замјерио, да са таквим жаром протестују против његове кандидатуре, није баш најјасније. Веза између активиста организованог ислама и њихово учешће у највишим круговима Покрета ЖЦВ је документована, а Трамп се јесте замјерио муслиманима. Такође, присуство Сороша међу финансијерима Покрета ЖЦВ указује на то да се ради о изборној операцији Демократске странке, попут Покрета Окупирајмо Вол Стрит пред прошле предсједничке изборе.

Ако је тако и ако је Покрет ЖЦВ једним дијелом  изборна испостава Демократске странке, онда на оне три сценарија са почетка приче могло додати још један, снажно условљен, додуше: побједу Хилари Клинтон на изборима.

Чим се заврши републиканска конвенција у Кливледну, почиње демократска у Филаделфији. Толико окупљање радикалних активиста у два велика урбана центра у комбинацији са толиким емотивним набојем има велики потенцијал за ескалацију сукоба. Ако су сукоби десе, знаћемо да су били потребни. Тренутак до којег нису баш сва средства била дозвољена је прошао.

Америчко љето господње 2016. је већ запалило улице и обећава да ће остати паклено, по свему судећи, бар до касне јесени.