Ако вам ја кажем да сам српски националиста, ви ћете ме, ако припадате већини која је под утицајем либерално-прогресивне атлантске идеолошке матрице, презријети, можда испљувати и дефинитивно изједначити са шовинистом, а можда и са фашистом, а да нећете знати значење ни једног од ових израза.

Либерално-прогресивна матрица је оружје у рукама глобализма, а главни непријатељ глобализма је национализам. Национализам је стуб одбране нације, а глобализам се развија уништењем појединачних нација и поретка заснованог на националним државама, те наметањем новог поретка заснованог на владавини наднационалних структура омеђених дометом интереса наднационалног финансијског капитала, његових новофеудалистичких циљева и новофашистичких склоности и механизама. Прилично једноставно, зар не?

Да бих ја, туђин, владао над вама, морам да уклоним ваше локалне стубове власти. Лакше ми да те газим кад не знаш гдје се браниш и шта је твоје.

Dzordz-Soros-41-620x350Да би се успоставио финансијерски новофеудализам са корпоративним фашизмом као владалачким бичем, а тај процес је добрано одмакао, не може бити националних држава и националистичких идеја које их подупиру. Национализам претпоставља оданост националисте своме роду, отаџбини и држави која служи њему. Глобализам тражи оданост, или још боље зависност појединаца од центра моћи који није из њиховог рода, не служи њиховој отаџбини и интересној заједници, не произилази из ње и нема обавезу према њој. Јасно је зашто се глобализам не може успоставити док је жив национализам, и зашто национализам бива гушен и уништаван од стране свјесних и несвјесних агената глобализма.

Национализам, као и глобализам, нису стања, него тежње. Финансијерски новофеудализам, тј. подјела интересних сфера међу финансијерским интересним групама чија моћ истиче из једног или више центара је стање којем тежи глобализам. Ти центри су успостављени правом и могућношћу производње финансијских средстава, најчешће произвољне вриједности, чији пласман је најчешће подстакнут војном силом коју контролишу играчи блиски и привржени интересима финансијерског центра моћи. Вриједност тих средстава је, како видимо, одређена само и једино могућношћу насилног пласмана.

Национална држава, тј. држава која у већој или мањој мјери припада народу који у њој живи у већини и која почива на вољи и снази тог народа, историјски гледано, је остварење тежње тог народа или заједнице да сам организује свој живот, политичко уређење, унутрашње односе и везе са другим народима, у слободи и без одлучујећег утицаја било кога ко не припада том народу и заједници и није му одан.

Док је национализам унутрашњи порив народне заједнице да сама и слободно одлучује о свом животу, глобализам подређује слободу заједнице интересима глобалних центара моћи тј. доносиоца одлука. Одлуке о нашим животима увијек неко доноси. Питање је колико смо то ми, а колико је то неко други, и колико је наш бољитак у интересу тог другог који доноси одлуке.

Ако је национализам тежња ка снази нашег, а глобализам тежња ка успостављању превласти туђег над нашим, ко би означио национализам као нешто негативно? Наравно, дјелатник глобализма, органског непријатеља национализма.

Како је то најлакше извести? Па, тако што ћеш нагласити његове негативне стране, тј. оне ситуације у којима се у име национализма дјеловало насилно или опресивно, а потиснути из расправе истинске пориве национализма и његове позитивне ефекте и манифестације. Ако си национализам фашистичким методама још свео на степен с кога се његова одбрана не може ни чути јер му је приступ јавној расправи онемогућен, поље ти је широко за испирање мозга било којег интезитета и обима.

Најгоре од свега је што је глобализам очигледно оружје у рукама истих оних интереса који су произвели амерички империјализам, европски фашизам и нацизам, дакле, крупног капитала и финансијерства. Њихов интересни домет се раширио и оснажио толико да зоном у којој су некада рачунали на утицај, војне упаде, меку силу, борбу за предност, они данас владају суверено до те мјере да су у могућности да ту превласт структурално, управно и идеолошки претворе у претечу Замјатинове Јединствене државе. Неки од тих интереса су изникли из националних елита, које су се, ојачане, удруживале у наднационалне. Губећи из видокруга националне интересе, те елите постају непријатељске национализму, чак и ако су изникле из његових оквира, јер се почињу идентификовати са интересима центара моћи који подржавају и омогућавају њихово удаљавање од националног и преводе их, углавном вољно, у регионалистичко, затим у глобалистичко.

stoltenbergvucicЗато национализам не може бити одређен својим самозваним носиоцима, него они њиме. Појединац данас може говорити да је националиста, а сутра окренути ћурак за 180 степени, као што смо видјели међу Србима у блиској прошлости. Појединац може и сматрати и звати себе националистом, а у недостатку свијести о националном живљењу и интересима то у суштини не бити. И то смо осјетили на својој кожи. Све је више омладинских група, нарочито по Европи, који свој погрешно доживљени национализам изражавају идентификујући се идеолошки са њемачким нацизмом и чак залазећи у његове окултне сфере и величајући их. Како може бити националиста Адолф Хитлер чија војска за спас њемачке нације убија Русе на Дону или Србе у Шумадији?

Фашизам није нетрпељивост према национално, вјерски или културно другачијем, како га тумаче разне тзв. антифа групе чија су националисти једина мета. Фашизам је неприкосновена владавина елитних привредних структура и интереса над читавим друштвима, тврдом чизмом орвеловском или хакслијевским диктатом без суза. Да, истих структура које спонзоришу горепоменуте тзв. антифа групе и пујдају их против својих непријатеља националиста. Такве корпоративно-фашистичке замисли виде органски национализам и разумне националисте као препреку и пријетњу.

Али национализам је жив и глобалистичким дјелатницима се жури да га униште прије него што он уништи корпоративно-фашистички модел који намеће финансијерска новофеудалистичка елита. Жив је јер је жива мисао о сопству и о свом народу као својој интересној заједници. А корпоративно-фашистички модел, као и сваки други тоталитаризам, је и политички и економски неодржив ако има конкуренцију. Е, национализам и одржавање интереса народне заједнице изнад интереса страних завојевача је та конкуренција.

Научени погрешно, ви ћете ме презријети и испљувати као националисту. Да сте учили правилно, и ви бисте били националисти и прво се питали шта је добро за вас и за вашу народну заједницу.