У мору неозбиљних и чак смијешних изборних порука и тема на америчкој предсједничкој пијаци ове и прошле године, снажно се – по неозбиљности – истичу приједлози рјешења проблема званог “како Америка да заустави Исламску државу“. И поред обиља чињеница које указују на то да су управо америчке војне и цивилне обавјештајне службе основале, створиле услове за оснивање или бар значајно подупрле Исламску државу, у сарадњи са Саудијском Арабијом, Турском и вјероватно Израелом, између осталих, америчкој јавности се и даље из медијских и политичких центара моћи намеће расправа о томе како уништити Исламску државу.
Свака телевизијска расправа међу кандидатима обје странке неизбјежно намеће Исламску државу као једну од кључних тема америчке спољне политике.

Хоћете да их уништите? Па, уништите их, шта вас спречава…

Како уништити Исламску државу? Да америчка привредно-политичка олигархија и њени бјелосвјетски савезници и муштерије то желе – врло лако. Пошто не желе, неће је ни уништити све док служи сврси.

Islamic-State-map74Правимо се за тренутак да Исламска држава јесте војно-политичка формација која наноци штету атлантским империјалним интересима и да управљачи Америком истински желе да је зауставе и униште.

Америчка војска је 2003. буквално прегазила, понизила, истресла из гаћа, армаду Садама Хусеина, која, иако ослабљена далеко испод америчког нивоа, јесте била озбиљна војна снага. Јесу санкцијe, дугогодишња америчка бомбардовања и устанци Шиита и Курда знатно исцрпили ирачке војне капацитете, које је Садам у другој половини деведестих потпуно – и параноично – подредио одбрани свога режима, а не и земље. Ипак, Садам је заповиједао војском од око 375 хиљада војника и 2 хиљаде и 200 тенкова, по процјенама британских војних аналитичара из 2002. Унутар те војске, Садамов режим је штитила нарочито обучена и одана Републиканска гарда, која је бројала између 70 и 90 хиљада Сунита, махом поријеклом из Садаму блиских племена око Тикрита. Упитно је колика је снага у људству и техници војске Исламске државе. Најлибералније процјене иду до 200 хиљада људи. О техничкој опремљености постоје нагађања, али не и поуздане анализе, пошто свака озбиљна анализа мора да укључи не само капацитете него и поријекло тих капацитета.

Значи, америчка војска је за неколико дана избрисала са пустињског пијеска релативно јаку ирачку војску, а већ више од годину и по се као мучи са башибозуком Исламске државе, скупљеним с коца и конопца и опкољеним америчким војним савезницима Турском, Израелом, Ираком и Јорданом. Ко у то вјерује, свашта му се може продати.

Хајде још мало да се правимо луди и да видимо како би се још могла уништити Исламска држава.

С обзиром да Исламска држава није ентитет са тзв. “легитимним државним капацитетом“ на свјетском војно-индустријском тржишту, нити има сопстене производне капацитете, наоружање и технику или мора да купује на црном тржишту или је неки савезник и помагач који има легитимне државне капацитете снабдијева.
Познато је да Исламска држава контролише већину нафтних извора које су некада контролисали Сирија и Ирак, и да сирову нафту продаје на црном тржишту по врло ниским цијенама. Није онда чудо што је цијена нафте на свјетском тржишту најнижа у посљедњих 20 година, кад се усклади са стопом инфлације.

Bashar-al-Assad-su_1925765bРуска сателитска осматрања су доказала умијешаност бар једног играча са “државним капацитетом“ у препродају сирове нафте која потиче из Исламске државе. То је Турска, чланица Сјеверно-атлантског војног савеза.
И шверцована сирова нафта се мора претворити у потрошачки облик и доставити на бензинске пумпе највећих потрошачких друштава, Сјеверне Америке, Европске уније, Источне Азије. Неки аналитичари оптужују и Израел, па и Малту, за учешће у операцију шверцовања сирове нафте из Исламске државе ка отвореним тржиштима.
Удар такве снаге на цијену нафте се не може извести шверцовањем канистера на камилама, него је за операције таквог обима неопходно учешће транснационалног организованог криминала, а организовани криминал не може да постоји без подстицаја и надзора државних чинилаца. Што је већа операција и што је свеобухватнији њен ефекат, већи су и играчи у њу укључени.

Док Руси отворено оптужују турску државу и људе блиске Реџепу Ердогану, нови вођа британских лабуриста Џереми Корбин је поставио питање које европске финансијске и привредне институције учествују у овом шверцерској операцији, тј. ко “пере“ сирову нафту Исламске државе и профит од ње. Нико не одговара.

Било како било, основни извор финансирања Исламске државе зависи од политичких и привредних играча блиских Вашингтону. Војници Исламске државе носе америчке униформе. Возни паркови су им униформно јапански, осим половних возила купљених у Америци.
Дакле, мораш бити необавјештен или злонамјеран да се уопште бавиш расправама о томе како уништити буљук катила, зулумћара, крвопија и шверцера, а најмоћнија си војна и привредна сила на свијету. Такве расправе није било кад је, рецимо, требало напасти међународно признату Савезну Републику Југославију чија се полиција обрачунавала са оружаним устанком на својој територији? Колико се расправљало прије него што се закотрљала глава Муамера Ел-Гадафија?

С друге стране, о чему би амерички предсједнички кандидати друго и причали?
Неће ваљда о битним питањима, као што су тајни међународни трговински споразуми, Транспацифичко трговинско партнерство и Трансатлантско трговинско и улагачко партнерство, који пријете да упропасте животе обичних Американаца, Европљана и Азијата и успоставе фашистички корпоратизам од обала Кине до граница Новорусије?